Како се вратити у сопствени град

Улпијана, Дарданија, Сунчани брег, Драгодан, Врањевац и друга градска насеља до 1999. године била су измешана, и у њима су заједно живели Срби и Албанци. Последњих 15 година није тако. У граду нема више од 50 Срба. У згради Ју програма, само три српске породице. Страхују, па не желе сви пред камеру.

"Од 1999. године имам више од стотину пријава у косовској полицији. Ниједна није одрађена. Прошле године су ми тукли унука зато што је слушао српску музику", каже Живка Савић.

Међу малобројним Србима који обилазе свој град је и писац Радмила Тодић Вулићевић. Каже да је безуспешни повратник, али не жели да одустане.

"Ја сам једна од особа која има најкомпликованији проблем са имовином. У мом стану је Каћуша Јашари", каже Радмила Тодић Вулићевић.

Пре две године, при Радио-телевизији Косова отворен је канал на српском језику, са осамдесетак запослених. Поред радника те телевизије, у граду преко дана буде и до хиљаду Срба који раде за различите међународне организације. Драгана Ђукић из Београда пословну шансу добила је баш у том граду.

"Ја сам овде као странац, али не у негативном смислу. Завршила сам политичке науке и дуго ме је занимала ситуација на Косову", каже Драгана Ђукић, новинарка РТК2.

У обновљеној Цркви Светог Николе која је страдала у мартовском погрому двојица свештеника са породицама.

"Ми смо овде пре свега због цркве и ово мало народа и док смо ми овде, ова црква ће говорити о нама и знаће се да су у овом граду живели Срби", каже јереј Дарко Маринковић из Цркве Светог Николе.

Народно позориште, Универзитетска библиотека, Музеј и друге институције културе у том граду недоступне су Србима.

"У Грачаници покушавамо да надокнадимо све оно што смо имали у Приштини", каже Ђорђе Јевтић, новинар и публициста.

О повратку Срба у градове све се мање говори. Да ће до озбиљног повратка скорије доћи, мало ко се нада. Првенствено због недостатка политичке воље у Приштини.