Божић по грегоријанском календару

Божић по грегоријанском календару прослављају Римокатоличка црква, протестантске и Англиканска црква, као и неке православне цркве које су прихватиле ново рачунање времена.

Београдски надбискуп Станислав Хочевар служио је поноћну мису у Цркви Светог Антуна. Миси је присуствовао и председник Србије Томислав Николић. Јутарњу мису надбискуп Хочевар је служио у Цркви Криста Краља. 

Надбискуп Хочевар је честитао свим верницима Божић и поручио да грех и склоност ка егоцентричним стварима не припадају људској личности.

Надбискуп Хочевар је у божићној поруци нагласио да ниједан "син или кћи човечанства" не може да се развије без односа са Исусом Христом.

"Божић није, дакле, празник само неких већих или мањих црквених верских заједница или неких плашљивих особа које беже од света. Божићна тајна је зато камен темељац свеколиког живота и целокупне културе, носећи стуб праве цивилизације и живог хуманизма", рекао је Хочевар у поруци.

Надбискуп је оценио да без личног одуховљења човек не може да опстане у сопственом достојанству.

"Није, дакле, неко друштво свестрано здраво онда када улицама и трговима шетају особе утоноле у отуђеност и грех, него је аутентична демократија на делу онда када свако од нас све јаче и јаче напредује у потпуном саображавању Исусу Христу", рекао је Хочевар.

Према јеванђеоском предању, Исус Христос је рођен 25. децембра у Витлејему па се, уз разлике у календарима, тај датум као почетак нове ере и нове историје човечанства поштује у целом хришћанском свету.

У хришћанству се верује да је Христово рођење донело светлост истине људском роду и да је тим догађајем испуњено старозаветно пророчанство о рођењу Спаситеља.

Верници у католичким и другим црквама западног обреда на Божић се клањају јаслама, у којима је симболично представљена сцена рођења са Богомладенцем, Маријом и Јосифом.

Обичај да се у цркве поставе јасле, са фигурама које дочаравају сиромашне услове стаје у којој је Христос рођен, потиче из 13. века. Такве јасле у својим домовима данас имају и верници.

У кућама верника Римокатоличке цркве венац-адвент је исплетен од сламе и борових гранчица, украшен пурпурним врпцама и има четири црвене свеће, због четири недеље поста, које се пале једна по једна, сваке недеље уочи Божића.