Бабић: Строжа казнена политика за корупцију

Бабићева сматра да се појединцима или политичким странкама, наиме, због благе казнене политике понекад исплати да направе прекршај.

"Када се томе придружи уобичајена дужина трајања судских поступака, онда је јасно колико је тешко заправо стићи до циља коме тежимо", додала је Бабићева.

Говорећи поводом 9. децембра, Међународног дана борбе против корупције, Бабићева је Танјугу рекла да је зато за институцију на чијем је челу приоритет доношење новог закона који ће регуисати њен рад.

Бабићева је навела да је Агенција дуго и темељно радила на изради модела новог закона, уз детаљне консултације са експертима ЕУ, а који је у виду иницијативе у јулу ове године поднет Министарству правде и свим народним посланицима. О томе је, каже, информисана и Влада Србије.

"Циљ заправо ове иницијативе је пре свега да се ојача независност агенције. Моделом се предвиђа другачији састав одбора агенције, тако што смо предложили да из овлашћених предлагача чланова одбора, буду изостављени Влада и председник Републике. То је врло важно", каже Бабићева.

Према њеним речима, Агенцији су потребна већа овлашћења ради ефикаснијег прибављања података неопходних за оперативан рад.

"Пооштрава се одговорност функционера, кумулација јавних функција се уређује на суштински другачији начин у односу на важећи закон који предвиђа да две или више функција може обављати истовремено исто особа уз саглашност агенције", навела је Бабићева.

Практично то правило да функционер може да обавља само једну јавну функцију, рекла је Бабићева, претворило се у изузетак зато што Агенција нема законски основ да одбије захтев за давање сагласности за обављање више функција.

"Предлажемо још неке тако специфичне нове санкције, као што је обустава исплате накнада и свих других примања из буџета у случају да функционер, противно одлуци Агенције, настави да незаконито обавља више функција", напоменула је Бабићева.

Како је истакла, Агенција за борбу против корупције је од почетка ове године покренула 451 поступак против функционера који нису поднели извештаје о имовини и приходима и укупно 130 захтева за покретање прекршајног поступка због неиспуњавања ове законске обавезе.

Навела је да Агенција проверава тачност и потпуност података из поднетих извештаја о имовини и приходима функционера и са њим повезаних лица, и прати имовинско стање функционера, а у случају да утврди да постоји несагласност између пријављених података и стварног стања, о томе обавештава надлежне државне органе.

"Од почетка ове године, као резултат ових поступака, поднето је укупно 13 кривичних пријава, дакле, због сумње да је извршено кривично дело непријављивања имовине или давања лажних података о имовини, а поред тога Агенција је поднела и 28 извештаја надлежним органима, надлежним јавним тужилаштвима, Пореској управи, Управи за спречавање прања новца", рекла је Бабићева.

Агенција је, истиче, управо у тој области у последњем извештају Европске комисије похваљена за знатно унапређење контроле, а што је резултат наставка интензивне и одличне сарадње са МУП-ом и са Републичким јавним тужилаштвом, другим надлежним јавним тужилаштвима и Управом за спрецавање прања новца.

Оценила је да је једини пут за решавање крупне, системске корупције синхроно деловање свих надлежних органа, почев од Агенције која има превасходно превентивне надлежности, преко полиције, тужилаштва и судова.

Бабићева сматра да би судови требало да буду гарант да ће свака коруптивна активност добити свој епилог у правоснажној судској одлуци.

Навела је да је "ситна" корупција велики проблем јер на најнепосреднији начин погађа грађане, али да је она ипак далеко лакше решив проблем, а већ само поштровање казнене политике могло много би да допринесе.

"Написи о злоупотребама коинцидирају са одлукама Агенције"

Упитана о наводима о злоупотребама и корупцији у Агенцији, она каже да се у последње време, повремено, појављују тврдње у појединим медијима да у тој институцији има корупције и да постоје одређене злоупотребе у раду које "некако чудно" коинцидирају са појединим одлукама, нарочито када су у питању функционери који су на високим јавним функцијама.

"Ми када донесемо одлуку да функционер не може да обавља више функција истовремено, ради се врло често директно о новцу и о моћи коју кумулација функција даје једном лицу, и онда наравно очекивано да се такве да кажем тврдње, напади дешавају. То нас просто не чуди", рекла је Бабићева.

Бабићева је, међутим, навела да то није добро јер се на тај начин, ако су тврдње неутемељене, нарушава интегритет институције.

Указала је да се најчешће у јавности помиње зграда у којој се налази Агенција и додала да је њу својевремено купила Влада Србије, да је процену вредности зграде радила Пореска управа, а средства за њену куповину одобрила Скупштина Србије и да је Агенција само корисник а не и власник те зграде.

Бабићева је одбацила наводе о намештеном конкурсу за попуњавање једног радног места у Агенцији, што се такође помиње у јавности.

Најавила је да ће поводом Међународног дана борбе против корупције бити одржана конференција "Борба против корупције у Србији" на којој ће представници законодавне, извршне и судске власти из свог аспекта говорити о искуствима и изазовима у тој области.