Кад наставници решавају тестове

Европски вршњаци седе у другачијим учионицама и необавезно распоређеним клупама, више разговарају и развијају критичко мишљење о свему што уче. Ђаци у Србији су и даље као у војничком строју, тврде стручњаци.

Професори и даље за катедром – предају – док су ђаци пасивни слушаоци. Суштински проблем је што звање наставника није у Србији довољно развијено и устоличено.

"На наставничким факултетима немате довољно кадра који се бави баш методиком наставе и другим дисциплинама које нису директно у вези са садржајем. Тако ћете чак од наставника хемије чути да је он хемичар, од математичара да је он математичар, мада нико њих не плаћа да раде хемијске експерименте и да решавају математичке проблеме, него да уче нашу децу", објашњава Иван Анић, заменик координатора ТАЛИС истраживања.

Истраживање показује и да више од 80 одсто наставника жели да настава буде другачија. Ипак, реални проблеми су често кочница. Одељења су прекобројна, а наставни планови преобимни.

"Настава у Србији има проблем јер све школе нису довољно опремљене. Говори се о интернету и паметним таблама, а многе школе немају ни мокре чворове нити фискултурне сале", прича професор географије Миљан Мићуновић.

Истраживање показује и да типичан директор школе у Србији има у просеку око седам година искуства у руковођењу школом и 15 година рада у настави – у чему заостаје за европским колегом. Половина њих нема адекватну обуку за руководиоце.

"Менаџерство у образовању претпоставља да директор зна да препозна наставнике који добро раде, да зна да их подржи на прави начин, а и да оне који не раде добро, да зна да им да такву повратну информацију да они знају шта се од њих очекује и да могу да побољшају свој рад", наводи Иван Анић.

За такав рад већина нема довољно времена, тврде директори.

"Директор који има велику школу и велики број одељења – има свој тим и своје помоћнике, а директор са малим бројем одељења нема помоћнике – мора да помаже правницима, да буде и педагог, и психолог, и мајстор, и домар, и водоинсталатер, и електричар", каже Дејан Недић из Друштва директора Србије.

ТАЛИС истраживање у којем је учествовало више од 30 земаља, спроведено је први пут у Србији.

Због недостатка средстава, по свему судећи, чека га, кажу стручњаци, иста судбина као и ПИСА истраживање – да се од њега убудуће одустане.