Скупо одржавање ничијих амбасада

СФРЈ је поседовала имовину свуда у свету, међутим, још се не зна шта коме треба да припадне. Када би се представници комисије састали, можда би и постигли коначан договор о подели имовине.

"Баш изразити проблем је ретко састајање мешовите комисије. То ретко састајање доводи Србију у један врло неповољан положај, јер ми смо дужни по уговору о сукцесији да управљамо, газдујемо, одржавамо и чувамо све те објекте до коначне примопредаје", наводи генерални секретар Министарства спољних посова Вељко Одаловић.

Због промењених интереса и економске ситуације, данашњим државама велики објекти не требају. Попут оних на Менхетну, у Њу Делхију или Бразилији. Ипак, до коначне расподеле, комуналије и одржавање некретнина плаћа Србија.

Висока представница Републике Словеније за наследство Ана Полак Петрич каже да се комисија није састала од 2012. године. Наводи да би састанак требало да се одржи у Скопљу.

"Свима је у интересу да до коначне поделе дође што пре. Истина је да објекти пропадају и да је велики терет на Србији јер их она одржава. Остало је још 30 одсто да се подели. Имовина у Латинској Америци и Африци је подељена али није реализована примопређа јер се чека на тај састанак", каже Ана Полак Петрич.

Прошле године за реновирање амбасада које су припале нашој земљи у Паризу, Бриселу, Будимпешти и Отави, издвојено је милион и 600 хиљада евра. У згради српског конзулата у Будимпешти, адаптира се осам станова за запослене и резиденција за амбасадора. Сређивање те зграде уштедеће држави 7.000 евра месечно које је до сада издвајала за кирију.

"У свету постоје неке непокретности које су већ припале Србији и за које хитно требало донети одлуке шта ће се са њима. Опредељење владе је уштеда, што значи да уколико је заиста непотребно за дипломатско-конзуларна представништва, било за живот или рад Амбасаде, о томе се може разговарати. Уколико то није потребно, треба то продати", каже директор Дирекције за имовину Јован Воркапић.

Колико Србију у ствари кошта распад Југославије, бар када је реч о прилогу Б споразума о питањима сукцесије, тешко је утврдити. Када ће се мешовита комисија поново састати, такође. Оно што је извесно, јесте да нашој земљи у расподели имовине диплпматско-конзуларних представништава припада 39,5 одсто.