Суве чесме последица немара и мањка новца

Иако је на сомборском асфалту 36 степени, гужве није било ни код градских фонтана, али ни код цистерни с пијаћом водом. Због тога што је бактериолошки неисправна, већ пет дана не сме да се користи градска вода за пиће и купање.

Водоводна мрежа се дезинфикује, а микробиолошке анализе су при крају.

Директор Завода за јавно здравље у Сомбору Срђан Мереи очекује да ће коначни резултати бити сутра у току преподнева. "Немамо пријављених оболелих грађана Сомбора које можемо довести у везу са водом", каже Мереи.

Ужичанима, који скоро месец дана не пију воду с чесме, стрпљење је при крају.

"Немам коментар, то је све што могу да кажем. Могли би неки да се запитају шта је са становништвом овога града", кажу Ужичани. Сматрају да је негде затајило и да неко не ради свој посао.

То што ужичка вода није за пиће од 19. јула, и то други пут у овој години, није проблем од јуче, тврди струка. Мере којима се спречава да загађење поново доспе у водовод, само су привремене.

"Ако имамо обимне падавине, ако имамо поново испирање са слива, ако дође до интервентних загађења на сливу, ви знате да у сливу врела Сушице имамо преко 60 кланица, ниједна од њих нема уређај за третман отпадних вода, све то заврши на неки начин у природи и има потенцијално пролаз до самог изворишта и до водовода у Ужицу", објашњава саветник у Институту за водопривреду Првослав Маријановић.

Од лоше воде која би могла да изазове катастрофалне последице страхују и мештани уз реку Јадар у коју је већ стигло јаловиште из рудника "Столице".

"Ово неће имати велики утицај на квалитет воде реке Дрине и Саве, с обзиром на то да река Јадар чини само 25. део протицаја реке Дрине, а Сава четири пута већи протицај има од Дрине, што значи 100 пута ће доћи до разблажења природним путем, док ова вода из реке Јадар дође до реке Саве", истиче помоћник директора Агенције за заштиту животне средине Дејан Лекић.

Неодговорност и грађана и државе кошта.

"Реновирање технологија на водоводима и унапређење водоснабдевања да се превазиђу сви они пробелми који су настали задњих 20 година, може да кошта четири до пет милијарди евра", каже Првослав Маријановић.

Решење је да више бринемо о окружењу, а држава боље о водоводној инфракструктури. То ће неминовно морати да избије и који динар више из новчаника грађана, јер је вода у Србији најјефтинија у региону.