На посао се чека четири године

Најтеже до посла долазе помоћник прелца, кројачи текстила, ткачи, обрађивач коже и крзна, а најтраженији су високообразовани, пре свега електро-инжењери, инжењери електронике и ИТ стручњаци. 

Директор НСЗ Зоран Мартиновић рекао је Танјугу да је просечан број година који незапослени проведу чекајући на запослење негде око три године и 10 месеци.

Иако је тренутно на евиденцији службе мање незапослених него што их је на пример било у априлу 2012. године, Мартиновић указује да је проблематична неповољна старосна структура незапослених.

Од укупног броја незапослених, наиме, 202.000 су млађи од 30 година, док старијих од 50 година има око 200.000.

Око 32 одсто незапослених чине особе које имају први или други степен стручне спреме, односно они који су полуквалификовани или без икаквих квалификација, напоменуо је Мартиновић и додао да нешто више од половине, 54 одсто, чине особе са средњом стручном спремном.

Стопа незапослености младих између 15 и 24 године је 50 одсто, док је мали број оних који су на евиденцији незапослених са високим образовањем.

Стопа незапослености младих у Србији је знатно виша у односу на просек земаља ЕУ где се, иако она износи око 23 одсто, сматра веома високом.

"Ако се у земљама ЕУ то сматра јако високим стопом, онда можете мислити колико је незапосленост младих у Србији алармантна", навео је Мартиновић. 

До посла тешко долазе и квалификовани за области машинства и обраде метала, као на пример сервисни машински техничар, сервисни механичар за пољопривредне машине, сервисни механичар за текстилне машине, металостругар, руковалац пољопривредних машина, аутолимар, аутомеханичар...

Проблематично је и за оне који би радили у области пољопривреде, производње и прераде хране, посебно воћарско-виноградарским техничарима, пољопривредним техничарима за производњу биља...

Тешко до посла долазе и техничари дрвопрерађивачке технологије, техничари озелењавања насеља и уређења предела, техничари узгоја шума..., али и они који су стручни да раде послове у области економије, права, администрације, тачније дактилографи, управни техничари, биротехничар, правни техничари, правницима.

У суфицитарна занимања спадају и помоћни женски фризер, израђивач хемијских производа, хемијско-технолошки техничар, аутоелектричар, техничар високоградње, техничар нискоградње, архитектонски техничар, инокоресподент, културолошки техничар, матурант гимназије, наставник разредне наставе.

Подаци НСЗ показују да се за свим тим профилима бележи изузетно слаба потражња, односно у дужем временском периоду не постоје регистроване пријаве потребе за запошљавањем од стране послодаваца за тим профилима. 

Као изразити пример слабе потражње спадају профили који би се могли сврстати у групу старих заната, међу којима су некада популарна занимања: јорганџија, кишобранџија, абаџија, помоћник колара и колар, ужар пресвлакач дугмади, бижутер, бачвар, бунарџија, котлар-казанжија, сновач, сарач ћилимар. 

Прошле године, на пример, у Националној служби за запошљавање није било ниједне пријављене потребе за профилима као што су ветеринарски лаборант, кинооператер, агроекономиски техничар, повртар, пчелар, шумар, рудар, галванизер, гравер, авио-лимар.

Узимајући у обзир податке којима располаже НСЗ о пријављеним потребама за запошљавањем, као и бројем незапослених лица конкретних образовних профила, најлакше, односно најбрже до посла долазе и имају највеће шансе за запошљавање на тржишту високообразовани профили и то инжењери електротехнике, ИТ стручњаци, инжењери електронике...

Такође, у солидном положају су и инжењери машинства и грађевине са одговарајућим лиценцама, математичари, наставници страних језика, лекари с одговарајућим специјализацијама (анестезиолози, кардиолози, офталмолози, гинеколози...), дипломирани фармацеути, стручњаци за финансије - рачуновође. 

У највећем броју случајева првенствени услов за њихово запошљавање је одговарајуће радно искуство.