Колико кошта заштита животне средине

Представници Владе Србије, ЕУ и рециклери сагласили су се да је буџетско финансирање рециклажне индустрије неодрживо и да треба да се пронађе другачији модел, попут наменског фонда за ту област какав је раније постојао у Србији.

Државна секретарка у Министарства пољопривреде и заштите животне средине Стана Божовић најавила је да ће у наредних пет дана с представницима кабинета премијера Србије и Министарства финансија разговарати о обезбеђивању наменских средстава за заштиту животне средине.

Није, међутим, желела да износи појединости, али је истакла да ће Министарство истрајати у томе да се успостави одржив систем финансирања.

"Нећемо дозволити да се наменска средста које загађивачи плаћају кроз еколошку таксу дају за све друга сврхе осим за заштиту животне средине", истакла је Божовићева и додала да Србија мора да финансира заштиту животне средине из одрживог система еколошких такси.

"Новца нема и мора се створити наменски фонд", истакла је Божовићева.

Нагласила је да Министарство пољопривреде и заштите животне средине има капацитета да спроводи све циљеве Србије за прикључење ЕУ у области заштите животне средине и да интензивно ради на томе, иако је та област тешка, захтевна и веома скупа за прилагођавање.

Божовићева је рекла да је Министарство кандидовало три пројекта из области опасних отпада за добијање средстава на међународној донаторској конференцији за помоћ у отклањану последица поплава у Србији и Босни и Херцеговини, која ће бити одржана 16. јула.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт је преко видео снимка поручио да ће Србија имати довољно времена да усклади систем заштите животне средине с оним у ЕУ.

"За неке озбиљније директиве које ће Србија морати да примени и које захтевају већа материјална средства, ЕУ ће Србији одобрити транзициони период и након учлањења у ЕУ", рекао је Девенпорт.

Екологија кључно питање у евроинтеграцијама 

Девенпорт је истакао да ће Србија морати и сама да улаже у област заштите животне средине подсећајући да је то једна од кључни области европских интеграција и једна од најизазовнијих у процесу придруживања јер се једна трећина целокупног законодавства ЕУ односи на ту област.

Менаџер за пројетке животне средине и пољопривереда Делагације ЕУ у Србији Рајнер Фројнд рекао је да је индустрија отапада у Европи веома развијена и да је њена вредност 24 милијарди евра годишње, а да запошљава пола милиона људи.

Директор компаније "Божић и синови" Никола Егић рекао је да у Србије без обзира на постојање стратегија нема јасног начина примене политике заштите животне средине.

Генерална директорка "Секопака" Виолета Белановић Кокир рекла је да је потребно да се до краја године донесе уредба о наредним петогодишњом циљевима амбалажне рециклажне индустрије, јер ове године истиче претходна уредба.

Према њеним речима, потребно је урадити ревизију законске регулативе, појачати сакупљачку мрежу, нарочито комуналног отпада, али и појачати инспекцијски надзор за све који учествују у ланцу индустрије амбалажног отпада.

Белановић Кокир је подсетила да су у последње четири године "Секопак" и остали рециклери сакупили и рециклирали 90.000 тона амбалажног отпада, а да ће ове године бити достигнут ниво прераде 30 одсто укупног амбалажног отпада у Србији.

"Циљ је да Србија у наредних неколико година достигне 50 одсто рециклаже амбалажног отпада, што би било на нивоу ЕУ", рекла је Белановић Кокир.