У стану као у затвору

Татјана Вељовић чак годину дана није изашла из куће. Каже да се у стану осећа као у затвору. Не може да оде до лекара, нити да изађе на улицу. Особа је са инвалидитетом, без туђе помоћи не би могла ни да устане из кревета, а зграда у којој живи нема лифт, иако је пројектом, каже, предвиђен.

Увођење лифта, тврди Татјанина сестра Лела, годинама спречава неколико комшија, међу којима и председник скупштине станара.

"Па да си у затвору, имаш пола сата право на ваздух да изађеш, шта са оваквим особама треба радити, коме ја као сестра, као човек одговоран могу да се обратим у овој држави и да кажем 'молим вас помозите ми, ја имам тај проблем'", каже Лела Вељковић

Татјанин излазак из стана отежавају и узане и климаве степенице и то што нико неће без надокнаде да је изнесе.

Већина станара се пре неколико година сагласила да заједничке просторије уступи ономе ко би финансирао лифт, а да сами плате трошкове употребне дозволе.

Међутим, инвеститор је, тврди председник скупштине станара Бранко Машић, тражио да плате и бројило за лифт, па су се трошкови удвостручили на неколико хиљада евра.

"Мој принцип је да не потписујем сумњиве ствари. Упознао сам мог заменика и рекао сам му о чему се ради и упознао сам суинвеститора", каже Машић.

Међутим, на питање да ли је од других станаре тражио да се изјасне да их питате да се изјасне да ли желе да плате и ову већу суму, Машић је одговорио одречно.

Како каже, нико неће за заједничку ствар да "одвоји ни кинту".

На тесту солидарности, чини се, нису пали само поједини станари у Цетињској већ и држава, која Уставом, конвенцијама, стратегијама, законима штити особе са инвалидитетом, али у пракси не помаже довољно.

Бранкица Јанковић, државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, тврди да је кратак списак онога што могу да учине.

"Не постоји много ствари које баш ово Министарство може да уради јер ми путем сарадње са организацијама цивилног друштва константно имамо отворен конкурс где управо финансирамо отклањање физичких баријера", објашњава Јанковићева.

Закон предвиђа и да дискриминисана особа са инвалидитетом заштиту може да потражи од суда. Међутим, како то право да искористе особе попут Татјане Вељовић, које из стана не могу да изађу?

Управа Града Београда обећала је да ће покушати да помогне.

"Ми бисмо у наредном периоду у сарадњи са другим градским институцијама, са Привременим органом, председником Привременог органа, уколико за то постоји начин, обезбедили средства. Само би било техничко питање с које позиције би то ишло", каже Ненад Матић, секретар за социјалну заштиту Београда.

На адресу Министарства рада, запошљавања и социјалне политике и градске управе стиже хиљаде захтева, притужби и сугестија које се односе на правa особа са инвалидитетом. Све предмете, како тврде, решавају, али не увек позитивно.