Иновацијама ка технолошком напретку

Велики проблем српске науке представља мали број иновација на годишњем нивоу. Академија инжењерских наука Србије истиче да би се дошло до већег броја иновација, потребно је ишколовати кадар потребан тржишту рада, боља повезати стручњаке са привредом, и учланити се у европске асоцијације.

Академија се састоји од биоетхничких, грађевинских, електротехничких, машинских, рударских, технолошких и других наука. Да би спојила преко потребно, науку и привреду, планира заједничке пројекте са Српском академијом наука и уметности.

"Главни циљ овакве једне велике организације је управо била да подржава технолошки развој земље на тај начин што ће се у већој мери подешавати остварења било у облику патената или пројеката као директног који доприноси технолошком развоју земље" Академик Никола Хајдин, председник Српске академије наука и уметности.

По цитираности научних радова, у европском смо врху, али по броју патената на дну. Годишње их је у Србији 30, а у Кини, 130.000. Тешко је направити нешто што ће се практично применити, опомињу инжењери.

Специјални саветник Марсел ван де Ворде истиче да би више различитих универзитета у Европи могло да се удружи, што би допринело далеко лакшој мобилности студената и научника.

"Имамо међутим један проблем везан за српске научнике. Раније је на европске универзитете долазило много ваших младих инстраживача, ту су и докторирали, али смо нажалост изгубили контакт са њима. А њихове иновације су могле да покрену индустрију. Мислим да ће "Хоризонт 2020" омогућити стварање мреже у свим научним областима", наводи Ворде.

Професор Бранко Ковачевић, председник Акедемије инжењерских наука Србије, каже да је приоритет улазак у Европску асоцијацију академије инжењерских наука.

"То би нам отворило врата Европе, постали бисмо равноправи партнер са веропским академијама, могли би са њима и да планирамо неке пројкете, а пре свега је важан механизам финансирања и истраживања науке Х2020. Друга ствар је да се статус реши на нивоу наше државе", каже Ковачевић.

Да би један пројекат био прихваћен треба написти пет, а садашње издавање од 0,34 одсто бруто одмаћег производа за науку и истраживања су недовољна. Зато се, осим од пројекта Европске уније доста очекује и од сарадње са Привредном комором Србије и Инжењерском комором Србије.

Са Српском академијом наука и уметности, кажу, треба направити округли сто о улози инжењера у друштву, како би им припало место које и заслужују.