Древне Маје под лупом једне Београђанке

Трагајући за остацима храмова и палата једне од највећих цивилизација - Маја, историчарка уметности Сања Савкић зашла је дубоко у џунгле Мексика и Гватемале. Прикупљала је грађу за докторски рад, али и уживала у гостољубивости народа и храни. Мравља јаја, црви са агаве, месо ајкула и крокодила често су били на менију. Ипак, једна биљка и ондашњим и садашњим Мајама је на првом месту.

"Управо та намирница - кукуруз потиче са америчког континента, толико важна и обожавана да се верује да су богови и садашњег човека направили од кукурузног брашна и помешали са својом крвљу, те смо ми према њиховом веровању њихови потомци", каже ова историчарка уметности.

Без металних алатки, запержних животиња, па чак и без точка, Маје су градили велике градове. Нажалост, од тих велелепних грађевина, данас имамо само остатке, најчешће обрасле растињем. Ипак, оку радозналог посетиоца ни то не може да промакне.

"Задивила ме је пре свега њихова визуелна култура када говоримо о мајанаској култури, архитектури и сликарству, данашњег сликарства нема много. Пре свега ради се о зидним сликама. Чешће бисмо могли наћи дијамант било где у Београду, него слику код Маја. Чак и када нађемо то онда је сјајни легат", каже Сања Савкић.

И док је Европа била у тами, маштовите Маје су сачиниле мапе неба, развиле једини прави и оригинални систем писања на америчком континенту, усавршиле математику и невероватно прецизан календар. А, што се тиче мајанског пророчанства, изгледа да је и то био производ западног света, коме је опет пао мрак на очи.

"Код Маја и других мезоамеричких народа не можемо да говоримо о почетку краја нечега зато што код њих време перципирано као циклично није утврђен ни крај ни почетак, а смрт није ни почетак ни крај, већ обећање другог живота", сматра Сања Савкић.

Данас Маја има нешто више од осам милиона. Гаје и поштују кукуруз као некад, али укусу кока коле ни они не могу да се одупру.