Наука у Србији 13. прасе

Стање у науци и образовању је јако лоше, једногласни су говорници трибине у Центру за културну деконтаминацију. Учествовали су професорка у пензији Србијанака Турајлић, генетичар Миодраг Стојковић и професор Факултета политичких наука Владимир Павићевић.

Професорка у пензији Електротехничког факултета Србијанка Турајлић рекла је на трибини да Србија не може да издржава 176 научних института, колико их данас има, и да се тај број мора свести на реалну меру.

Турајлић сматра да је то превелики број научних института за земљу величине Србије наводећи као пример САД које имају укупно нешто више од 180 научних института.

"Неће у овој земљи бити боље док ми треба да издржавамо 176 института", додала је она. 

Говорећи о проблемима у образовању у Србији, рекла је да Србија школује кадрове који су превише уско специјализирани и да је то један од проблема што они након школовања тешко налазе посао.

"Имамо потпуно погрешан концепт студија које су скупе и не служе ничему", рекла је Турајлић и указала и на проблем хиперпродукције људи који су докторирали на факултетима у Србији.

Турајлић је оценила и да образовање у свету прати технолошки развој, а да се у Србији то чак и не види, јер не постоји воља за промене.

Генетичар Миодраг Стојковић је оценио да Србија издваја мала средства за науку, културу и образовање, а да највећи део новца одлази на плате и одржавање опреме која је у лошем стању.

"Буџет научника у Србији за потрошна средства је 300 евра годишње, што је мало имајући у виду колико су потрошна средства у Србији скупа", рекао је Стојковић и додао да је други део проблема и то што набавка опреме потребне за истраживања често много касни.

Као проблеме, Стојковић је поменуо и одлазак младих људи по завршетку школовања и слабу заинтересованост политичара да нешто озбиљно промене у науци, јер је, како је навео, то за њих врло мало бирачко тело.

"Образовање, наука и култура су 13. прасе у Србији", рекао је Стојковић.

Додао је да не треба да заварава ни бољи пласман београдског универзитета на ранг листи светских универзитета која се прави у Шангају јер је то постигнуто тако што је Министарство просвете практично приморало институте да све објављују под именом Универзитета у Београду, а да се при томе ништа није променило у начину рада на самим факултетима.

Професор Владимир Павићевић је рекао да су образовање, наука и култура у Србији "разорени".

Павићевић је навео да има утисак као да владајуће структуре желе да уместо образованих и способних људи у Србији живе они који немају ни знања ни самопоуздања да ствари мењају на боље.