Школе пропадају док дугови расту

На неславној листи школа чији су рачуни у блокади у последња два месеца нашло се и седам нових, подаци су Народне банке Србије. Блокирани су рачуни око 70 школа у Србији, од којих неке од њих дугове гомилају и више година.

Све блокиране средње и основне школе дугују више од 120 милиона динара, без камата. Док задужења расту, школе пропадају јер на рачун не стиже новац за одржавање и текуће трошкове.

И да има пресу за штампање новца, мало је вероватно да би рачун Графичке школе на Новом Београду био деблокиран. Ова школа је због изгубљеног судског спора у дуговима дуже од пет година.

"Дуговања иду до 30 милиона, плус дуг за који смо блокирани, он је нарастао са каматама такође до 30 милиона. Долазили су неколико пута да искључе струју, међутим, ја сам се борио да тога не буде, али то не значи да неће. Дешавало се да нам на пракси падне плафон, па за све што се поквари ми сами скупљамо паре да то поправимо", каже директор те школе Велибор Божовић.

Највише задужених школа је у Нишу - чак 17, а у Новом Пазару више од две трећине основних и средњих. У највећој осмогодишњој школи у Србији рачун је у минусу готово две године.

"Јављају се судски извршитељи, код мене су конкретно долазили да пописују имовину, али тај рачун је подмирен, а у међувремену је исплаћен. Чујем да су и другим школама долазили да пописују имовину", каже Дејан Колунџић, директор Основне школе "Братство" у Новом Пазару.

У Крагујевцу, пак, имају добре вести - у фебруару је негативни биланс смањен са седам на једну блокирану школу. Објашњавају да је проблем што су локалне самоуправе само канал за исплате.

"Трансферна средства која треба да добијемо редовно из Републике, током године се смањују без одлуке локалне самоуправе и онда је то што се дешава у Србији управо због недостатка трансферних средстава", каже Драгослав Милошевић, члан Градског већа Крагујевца.

Из републичког буџета плате за просветаре лежу редовно, на посебан рачун. Остале трошкове финансира локална самоуправа, а то финансирање је у 18 градова нередовно.

Када добију новац из буџета, локалне власти одређују приоритете, тако да је дискутабилно питање да ли је важнији концерт на тргу или грејање за школу.

"Може кроз контролни надзор да се изврши притисак на локалне самоуправе да наменски троше средства. Ми смо покренули низ активности, упутили допис Министарству финансија да предузме мере да локалне самоуправе измирују обавезе према школама", рекао је Мухедин Фијуљанин, државни секретар у Министарству просвете.

Како се троши републички новац проверавају општински инспектори. Ако таква служба не постоји, контрола је на Министарству финансија.

Међутим, буџетских инспектора има осам за све који троше паре из буџета - таквих је 12.000. Док се не реши како да се деблокирају рачуни, блокада прети настави.