Времеплов (19. фебруар 2014)

На данашњи дан 1913. године донета је "Уредба о ваздушном саобраћају" у Србији. Историја ваздухопловног права није дуга, јер се ваздухоплов са мотором, у данашњем смислу те речи, појавио 1903. године. Зато први правни документи, који се тичу ове области потичу из прве деценије прошлог века. Србија је "Уредбу о ваздушном саобраћају" донела 19. фебруара 1913. године. Њоме је било предвиђено да Министарство унутрашњих дела врши надзор над исправношћу ваздухоплова, а Министарство војске над способношћу пилота. Ваздухоплови нису смели имати оружје и муницију, као ни фотографски апарат и голубове - писмоноше. Био им је забрањен лет приликом непогода и ноћу, као и око утврђених места. Страни ваздухоплови су могли прелазити на нашу територију само на месту и у време које одреди царинска служба у договору са министром унутрашњих дела. За прекршиоце ове уредбе биле су предвиђене врло строге казне. Основи међународног ваздухопловног права постављени су 1919. године, када је у Паризу донета Међународна конвенција о ваздухопловном саобраћају.

Рођен Никола Коперник, пољски астроном рођен је на данашњи дан 1473. године. Никола Коперник био је пољско-немачки астроном, први научник који је формулисао хелиоцентричну теорију свемирских тела. Од 1491. до 1494. године студирао је теологију, математику, медицину и астрономију у Кракову, а од 1496. до 1504. године студирао је црквено право, астрономију и медицину у Италији. Уредио је опсерваторију "Коперников торањ" са које је посматрао небеска кретања. На темељу тих посматрања, а и резултата до којих је дошао, написао је дело „О кружењу небеских тела" у 6 књига, објављено у Нирнбергу 1543. године, непосредно пред смрт. Ово дело представља револуционарну прекретницу у астрономији. Коперников или хелиоцентрични систем света заснива се на тврдњама да се Земља окреће око своје осе и да кружи око Сунца. Ове тврдње су ускоро биле прихваћене у научним круговима, али су уједно узроковале узбуну у круговима римокатоличке цркве, па је папа 1616. године ово Коперниково дело забранио, тј. ставио на индекс, све до 1822. године.

1743. - Рођен Луиђи Бокерини, италијански композитор и виолончелиста
(Лука, 19. 02. 1743 - Мадрид, 28. 05. 1805)

1822. - Рођен Ђорђе Стратимировић, генерал, дипломата и новинар
(Нови Сад, 19. 02. 1822 - Беч, 28. 12. 1908)

1837. - Умро Георг Бихнер, немачки књижевник
(Годелау, 17. 10. 1813 - Цирих, 19. 02. 1837)

1861. - Укинуто кметство у Русији

1868. - Рођен Тихомир Ђорђевић, етнолог, академик
(Књажевац, 19. 02. 1868 - Београд, 28. 05. 1944)

1875. - Умро Коста Трифковић, књижевник и адвокат
(Нови Сад, 20. 10. 1843 - Нови Сад, 19. 02. 1875)

1911. - Рођен Никола Херцигоња, композитор и музиколог, професор Музичке академије у Београду
(Винковци, 19. 02. 1911 - Београд, 08. 07. 2000)

1915. - Британско - француским ваздушним десантом на турске снаге почела "Дарданелска операција" у Првом светском рату

1920. - Рођен Десимир Тошић, публициста и политичар, један од оснивача и члан Политичког савета Демократске странке
(Бела Паланка, 19. 02. 1920 - Оксфорд, 07. 02. 2008)

1922. - У Загребу изашао први број листа "Борба", независног и политичког листа, органа КПЈ

1924. - Рођен Ли Марвин, амерички филмски глумац, добитник "Оскара"-а
(Њујорк, 19. 02. 1924 - Тусон, 29. 08. 1987)

1937. - Рођена Даринка Симић Митровић, композитор, уредник програма Стереорама Радио Београда
(Београд, 19. 02. 1937)

1940. - Умро Љубомир Давидовић, политичар и државник, председник српске Владе и првак Радикалне и Демократске странке
(Влашко Поље, 24. 12. 1863 - Београд, 19. 02. 1940)

1945. - Америчке војне снаге се искрцале на пацифичко острво Иво Џима у Другом светском рату

1951. - Умро Андре Жид, француски књижевник, нобеловац
(Париз, 22. 11. 1869 - Париз, 19. 02. 1951)

1952. - Умро Кнут Хамсун, норвешки књижевник, нобеловац
(Лом, 04. 08. 1859 - Норхолм, 19. 02. 1952)

1959. - У Лондону постигнут Британско- грчко- турски споразум о независности Кипра

1960. - Рођен Момчило Бајагић Бајага, рок - музичар
(Бјеловар, 19. 02. 1960)

1968. - Рођен Радован Јелашић, економиста, вицегувернер Народне банке Југославије и гувернер Народне банке Србије
(Баја, 19. 02. 1968)

1982. - Умро Сабахудин Хоџић, сликар и карикатуриста
(Истамбул, 09. 03. 1909 - Београд, 19. 02. 1982)

1997. - Умро Денг Сјаопинг, кинески политичар и државник, председник Кине
(Гунаган, 22. 08. 1904 - Пекинг, 19. 02. 1997)

2001. - Умро Стенли Крамер, амерички филмски редитељ и продуцент
(Њујорк, 29. 09. 1913 - Лос Анђелес, 19. 02. 2001)

2005. - Умро Антон Еберст, кларинетиста, професор музике, главни музички уредник Радио Новог Сада
(Вршац, 27. 04. 1920 - Нови Сад, 19. 02. 2005)

2008. - Умрла Наталија Бесмертнова, руска балерина
(Москва, 19. 07. 1941 - Москва, 19. 02. 2008)

2009. - Умро Миодраг Миле Пешић, новинар, дописник "Политике" из Врања
(Ниш, 24. 12. 1931 - Врање, 19. 02. 2009)

2009. - Умрла Ана Милић, балерина Народног позоришта у Београду
(Београд, 01. 06. 1975 - Београд, 19. 02. 2009)

2012. - Умро Миховил Миша Капетанић, стонотенисер, председник Стонотениског савеза Југославије, Европске стонотенисерске федерације и  потпредседник Светске стонотениске федерације, дипломата, привредник и аутор књига из области спољне трговине
( 15. 12.1922 - Београд,19. 02. 2012)

2013. - Умро Слободан Босиљчић, новинар и уредник спортске рубрике "Политике", главни уредник   Радио Београда, публициста, републички секретар за информисање, секретар Културно-просветне заједнице Србије, оснивач и први председник Бициклистичког савеза Србије и Југославије
(Илиџа, 21. 10. 1921 - Београд, 19. 02. 2013)

2013. - Умро Динко Туцаковић, редитељ, сценариста, филмски теоретичар, критичар и историчар, управник Музеја Југословенске кинотеке
(Зеница, 07. 06. 1960 - Београд, 19. 02. 2013)

2013. - Умрла Десанка Павловић Тревисан, новинар британског листа "Тајмс"
(Загреб, 09. 11. 1924 - Херцег Нови, 19. 02. 2013)