Потрага за несталима, драма без епилога

Радне групе Београда и Приштине, које се састају већ 11 година, још једном су разговарале о томе како да се расветле непознанице о особама несталим током сукоба на Косову и Метохији. Поручују да нису сасвим задовољни резултатима из претходне године, јер је, и поред ексхумације на 12 локација, решено само 45 случајева.

Ни после петнаест година од сукоба на Косову и Метохији, ни једна ни друга страна не престају да траже чланове својих породица. У овом тренутку трага се за више од 1.700 особа.

Наташа Шћепановић из Истока је, крајем јуна 1999. године, на Косову изгубила оца и мајку.

"За судбину мајке не знам до дана данашњег, отац је пронађен и идентификован 2003. године", прича Наташа.

Бајрам Ћекинај из Косовске Митровице тражи сина који је последњи пут виђен близу свог стана у том граду, у августу 1999. године. Од тада нема никаквих информација о њему.

Београдска радна група најављује наставак истраживања у Рудници код Рашке, где су крајем године пронађени посмртни остаци.

Вељко Одаловић, који је на челу београдске Комисије за нестале, прецизира да ће активности на тој локацији бити настављене у марту или априлу.

Планирано је, како је објаснио, физичко уклањање зграде на којој се налази потенцијална масовна гробница.

Пајазит Нуши из Комисија за нестале у Приштини сматра да треба отворити 31 место где се сумња да постоје гробнице.

"Ми те гробнице увек третирамо као гробнице несталих лица, јесу ли то Албанци, Срби, Турци, Црногорци, то за нас нема ама баш никакву важност", тврди Нуши.

Београд инсистира да се истраживања на језеру Ливоч код Гњилана и локацији Кошаре наставе, а најављују претрагу терена код Бора и Куршумлије, где се, како се сумња, крију посмртни остаци. Захтевају истрагу о 350 посмртних остатака у мртвачници у Приштини, као и више информација о случају "Жута кућа".