Нове мере против болничких инфекција

Професорка Љиљана Марковић Денић, председница Републичке стручне комисије за надзор над болничким инфекцијама, најављује крупне измене у начину надзора над болничким инфекцијама.

"До сада су користили структуре које постоје, дакле епидемиолози и техничари Института Завода за јавно здравље одлазили су више пута недељно или по позиву у болнице, а онај крупни искорак је што ће сестра и лекар епидемиолог, односно неко ко се бави превентивном медицином, бити у свакој болници", објаснила је др Марковић Денић, гостујући у Дневнику РТС-а.

"То значи да ће та сестра свако јутро обилазити све пацијенете с циљем раног откривања сваке болничке инфекције", прецизирала је др Марковић Денић.

Она је подсетила да је то предвиђено Правилником о раном откривању, спречавању и сузбијању болничких инфекција.

"Тај правилник је дуго припреман и препознавањем значаја, Министарство здравља је њега дало у процедуру и он је изашао крајем прошле године", додала је др Марковић Денић.

Говорећи о епидемији клостридије, која је проглашена на ортопедском одељењу чачанске болнице, Марковић Денић је објаснила да су епидемијске појаве дијареје изазване клостридијом од 2007. године постале врло честе у европским земљама, па је било питање дана када ће се и код нас појавити.

"Ове године је у повећаном броју зато што је тај врло патогени сој из Америке прешао у Европу, а друго, од прошле године имамо начин да дијагностикујемо, односно докажемо токсин клостридије у столици, тако да сада очекујемо да ће се појављивати већи број оболелих, с обзиром на то да је главни фактор ризика терапија антибиотицима", наводи Марковић Денић.

Према њеним речима, клостридија може дуго да преживи у спољашњој средини - и по седам-осам месеци, тако да је практично свуда приступна.

"Пацијенти који су старији од 65 година, имају имунодефицијенцију или су оперисани, уколико унесу ту бактерију, она долази до цревне флоре и код њих постаје већа могућност да настане дијареја", објашњава Марковић Денић.

На питање да ли је могла да се избегне појава шуге у Клиничком центру Србије на Одељењу гастроентерологије, Марковић Денић каже да је превенције била могућа, али је истакла да епидемије шуге нису заобишле ни велике болнице у развијеним земљама.

"Свуда у сведу су најчешће четири локализације болничких инфекција: инфекција оперативног места, мокраћног система, пнеумонија и сепса - које су најтеже", навела је Марковић Денић.

Када је реч о учесталости болничких инфекција, Марковић Денић каже да је преваленција, односно укупан број заражених и стопа инциденце, тј. појава нових случајева, сваке године у рангу европских земља.

"Ми о болничким инфекцијама знамо на основу годишњег извештаја Института Завода за јавно здравље и од три националне студије. Морам са поносом да кажем да је Србија једина у региону урадила три националне студије преваленције болничких инфекција", истакла је Марковић Денић.