Времеплов (12. фебруар 2014)

На данашњи дан 1994. године умрла је Рахела Ферари (Фрајнд Бела Рахел-Марија Стојковић), позоришна, филмска и ТВ глумица. Рахела Ферари је глуму студирала у Будимпешти. Глумила је у Народном позоришту Дунавске бановине у Новом Саду од 1936 - 1940, у Уметничком позоришту у Београду, 1940. године, а после рата у Српском народном позоришту у Новом Саду. Стални члан Југословенског драмског позоришта постала је 1947. године. Одиграла је преко 160 позоришних, као и више филмских и телевизијских улога различитог жанра. Најзначајније глумачке креације остварила је у позоришним представама: "Јегор Буличов", "Арсеник и старе чипке, "Госпођа министарка", "Ујка Вања", "Ромео и Јулија"... За улогу Сарке у "Ожалошћеној породици", 1964. године, добила је "Стеријину награду". Последњи пут је на сцени свог матичног театра играла Фреду у "Дибоку" а последњу ролу одиграла је на сцени Атељеа 212 у представи "Из живота кишних глиста". За бриљантне креације уверљиво и сочно итерпретираних ликова у делима југословенских и страних писаца награђена је 1986. године,"Добричиним прстеном". Телевизијска публика памтиће је по ролама у драми "Чај у пет" и серији "Грлом у јагоде".

Амерички политичар, државник и председник САД, Абрахам Линколн рођен је на данашњи дан 1809. године. Абрахам Линколн је био шеснаести председник САД-а и један од великих америчких вођа. Политиком се бавио од 1832. године, а 1856. године прикључио се републиканској странци, основаној да би се супротставила ширењу ропства међу новоприкљученим државама САД. Године 1860. његов избор за председника САД је потакнуо јужне робовласничке државе САД да започну процес отцепљења и створе Конфедеративне Америчке Државе. Линколнова влада у Вашингтону није признала новостворену конфедерацију тако да је у пролеће 1861. године дошло до избијања Америчког грађанског рата. Године 1862. је донео Проглас о укидању ропства. Његов мандат је значајан по целом низу реформи које су ојачале позиције федералне власти на рачун федералних држава. Неколико месеци након што је Линколн победио на изборима 1864. године, Конфедерација је присиљена на капитулацију и рат је завршен победом Уније. Неколико дана касније, 15. априла 1865. Линколн је убијен у позоришту као жртва фанатичног јужњачког глумца Џона Вилкса Бута.

1746.  - Рођен Тадеуш Кошћушко, пољски револуционар и војсковођа
(Мерешовцино, 12. 02. 1764 - Солотурн, 02. 04. 1817)

1763. - Умро Пјер д Мариво, француски књижевник
(Париз, 04. 02. 1688 - Париз, 12. 02. 1763)

1804. - Умро Имануел Кант, немачки филозоф, родоначелник класичне филозофије
(Кенигсбег, 22. 04. 1724 - Кенигсберг, 12. 02. 1804)

1809. - Рођен Чарлс Дарвин, енглески биолог и природњак, аутор теорије о еволуцији  живих бића
(Шрузбери, 12. 02. 1809 - Даун, 19. 04. 1882)

1828. - Рођен Џорџ Мередит, енглески књижевник
(Портстмаут, 12. 02. 1828 - Боксхил, 18. 05. 1909)

1841. - Рођен др Лаза Костић, адвокат, књижевник и новинар, академик
(Ковиљ, 12. 02. 1841 - Беч, 09. 12. 1910)

1863. - Миша Анастасијевић поклонио српској влади здање за свеучилиште у Београду - данас Капетан- Мишино здање

1870.  - Умро Никола Чупић, просветни добротвор
(Шабац, 1836 - Оран, 12. 02. 1870)

1882. - Рођена Ана Павловна Павлова, руска балерина
(Санкт Петерсбург, 12. 02. 1882 - Хаг, 23. 01. 1931)

1912. - Абдицирао Пу Ји, последњи кинески цар из династије Манџу

1914. - Плесачица Мери Фелпс Џекоб осмислила први брусхалтер 

1922. - Основан Новосадски шаховски клуб-најстарији у Југославији и на Балкану

1923. - Рођен Франко Зефирели (Ђанфранко Корси), италијански  позоришни и филмски режисер
(Фиренца, 12. 02. 1923)

1933. - Рођен Константин Коста Гаврас, грчки филмски редитељ, добитник "Оскар"-а
(Атина, 12. 02. 1933)

1936. - Рођен Ђоко Стојичић, књижевник, публициста и дипломата
(Медна, 12. 02. 1936)

1942. - Бекство затвореника из концентрационог логора на Црвеном крсту у  Нишу

1961. - Прва совјетска сонда лансирана у правцу Венере

1961. - Умро Бранко Миљковић, књижевник
(Ниш, 29. 01. 1934 - Загреб, 12. 02. 1961)

1974. - Ухапшен руски књижевник и нобеловац Александар Солжењицин

1984. - Умро Хулио Кортасар, аргентински књижевник
(Брисел, 26. 08. 1914 - Париз, 12. 02. 1984)

1996. - Јасер Арафат изабран за првог палестинског председника

2000. - Умро Чарлс Шулц, амерички карикатуриста и стрип- цртач
(Сен Пол, 26. 11. 1922 - Сан Франциско, 12. 02. 2000)

2002. - Почело суђење Слободану Милошевићу пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију у Хагу

2004. - Умро Душан Трнинић, првак балета Народног позоришта у Београду и кореограф (Дубица, 17. 07. 1928 - Београд, 12. 02. 2004)

2009. - Умро Милош Ковачевић, истраживач  Центра за истраживање РТС-а
(Београд, 23. 05. 1947 - Београд, 12. 02. 2009)

2009. - Умро Мирко Буловић, позоришни, филмски и ТВ глумац
(Бителић, 21. 09. 1930 - Београд,12. 02. 2009)

2010.  - Умро Петар Борота, фудбалски голман
(Београд, 05. 03. 1952 - Ђенова, 12. 02. 2010)    

2012. - Умро др Петар Козић, професор Факултета организационих наука у Београду
(Пирот, 1928 - Београд, 12. 02. 2012)