(Не)брига о старима

Старе особе у Србији, Црној Гори, Чешкој, Словачкој и Украјини немају довољно средстава за најнужније животне потребе, нити постоје ваљани закони да их штите од старосне дискриминације. То је оцена Савета Европе који главним узроком све већег кршења права људи сматра општу кризу и стезање каиша.

У Србији има милион и 250 хиљада старијих од 65 година, односно сваки шести суграђанин. Готово трећина нема пензију, а од оних који је имају, готово пола милиона месечно добија мање од 14 хиљада динара.

"Требају ти паре за лекове, ја сам и срчани болесник, а све се купује. Баш је тешко", каже Светлана Стојиљковић из Прокупља.

Поред немаштине, старост често прати самоћа.

Притиснути личним проблемима постали смо мање осетљиви за туђе муке, а проблеми старих су свакодневни.

"Стари не могу да узму кредите, да путују, узимају животно осигурање. На операције чекају месецима, годинама, хитна помоћ често не дође, увек питају колико има година, па дају савет", рекла је Надежда Сатарић из Невладине организације "Амитy".

Положај старих у Србији сличан је као у другим европским земљама, али то не значи да је задовољавајући, кажу надлежни. Закони постоје, али треба пооштрити казне за њихово непоштовање.

Државна секретарка у Министарству рада и социјалне политике Бранкица Јанковић каже да је мали број људи обухваћен социјалном заштитом. 

"Потребно је да локалне самоуправе, то је њихова обавеза, да развијају те услуге и да као друштво учинимо више јер је брига о старима део традиције", рекла је Јанковићева.

Према истраживањима, чак четвртина наших старијих суграђана осећа се дискриминисаним од младих, породице, здравства, државе.