Живот на административној линији

У истуреном одељењу школе "Дринка Павловић" у Мердару код Курршумлије, наставу похађају само три ђака. Сваке године на дан школске славе основце обилази нишки одред Жандармерије који им доноси поклоне.

Живот на административној линији ка Космету, нарочито зими није нимало лак, кажу мештани тог краја, нарочито због велике удаљености села и заселака куршумлијске општине до којих се тешко стиже када падне снег.

Светислав, Рајко и Алекса су једини ђаци у Мердару. Двиојица су у трећем, један у другом разреду. Учитељица им је у школи једино друштво.

Учитељица Јасмина Петровић каже да сарађује са децом и са родитељима, и да су деца  послушни и вредни ђаци.

У Мердару је 20-так домаћинстава и 80-так житеља. У засеоку суседног Боровца, где су три старине, бака Миличина кућа је најближа административној линији. Друштво јој кажу праве телевизор и жандармерија чији јој се лекар нађе када затреба.

Милица Павловић из села Боровац каже да се не осећа лоше када су они ту. "Одмах се упознам са њима и попричамо. Много ми значи када скартим макар 10 минута да нисам сама", прича Милица.

У бази, уобичајни послови. Рад на терену, али и сналажаење у кухињи.

"Свакодневно кувамо различите оброке јер углавном добијамо конзервирану храну, па морамо нешто да мењамо", каже припадник Жандармерије Александар Ристић.

Мајор Бојан Дикић, командир чете каже да је стање безбедности стабилно. "Највећи проблем је што људи са Косова прелазе административну линију и наоружани секу шуму", каже Дикић.

На пролеће, када снег окопни, жнадрмерији ће у послу бити лакше, а мештанима Мердара, како сами кажу, срце ће бити пуно, јер ће за вртић спремати шсесторо малишана.