Штедња за старе дане

Дуго очекиване реформе пензионог система, чини се, све су нам потребније. Број пензионера је све већи, а радних места све мање. Грађани о старости често мисле тек на корак од златног доба. Сваки десети грађанин, или око 180 хиљада људи, уплаћује новац у неки од добровољних пензионих фондова, показују подаци Народне банке Србије. Економисти саветују да је у току радног века било каква штедња добродошла.

Миливој Лукић има 25 година и о старим данима брине већ сада. Овај дипломирани економиста сваког месеца од плате четири хиљаде издваја у фонд за пензију. Каже да не брине за свој новац и очекује лагодне пензионерске дане.

"Одлучио сам се прво због проблема који има наш државни пензијски фонд, који вуче из деведесетих година, и пензија није извесна колика ће бити због тих проблема. Као друго, одлази се у пензију са дужим периодом радног стажа, све више година старости", каже Лукић.

Србија за пензије издваја више од земаља у окружењу. Једна трећина новца из државне касе или 13,3 одсто БДП-а одлази на пензије. Граница за крај радног века је све даља, а пензија све мања.

Директорка добровољног пензијског фонда "Делта ђенерали" Наташа Марјановић каже да штедња у добровољном пензијском фонду, пре свега, треба да подразумева допуну државне пензије.

"Али имајући у виду да наши чланови могу бити и грађани који нису запослени, јасно је да ова пензија може да представља потпуну пензију за грађане у трећем добу. Посебно за млађе грађане пред којима је дужи период штедње", рекла је Марјановићева.

Седамнаест одсто популације је старије од 65 година. Магична реч за више пензије је економски раст. Иако, пензиони систем није неодржив, може постати ако се не реформише.

"Уколико немате привредни раст, уколико имате лоше економско стање као нажалост што ми имамо тренутно у Србији, ниједан пензијски систем неће бити одржив ни државни ни приватни. Уколико имамо реформе о којима се прича, а које се одлажу већ неколико година, онда ће државни пензијски систем бити одржив", истиче економиста Никола Алтипармаков.

Пензиони системи су на снази у готово свим европским земљама. Постојаће и у наредним деценијама, сагласни су економисти, али наглашавају да чек од пензије неће бити довољан за живот. Како се за плате издваја 10 одсто БДП-а, радници ће све мање моћи да обезбеде приходе за све већи број пензионера.