Њузвик: Ђоковић вратио Србима понос

"Тренутак када је високо ка небу подигао пехар на Вимблдону и посветио га Јелени Генчић, свом покојном првом тениском тренеру, открио је највише о својој личности. Знао је он да не би стајао ту као шампион, да није било жене која га је научила толико тога о животу и тенису", почиње инспиративни текст о Ђоковићу аутор Њузвика.

Прича о Новаку је јединствена, јер је управо он допринео да лоша слика о Србима, која је на заласку 20. века доминирала у свету, уступи место оној лепшој Србији, којој је Ђоковић вратио национални понос, наводи се у Њузвику.

"Победа на Аустралијан Опену 2008. године поставила је Ђоковића на пут ка статусу хероја, а велику логистичку подршку у томе добио је од својих сународница Јелене Јанковић, која је исте године дошла до броја један, а недуго затим и од Ане Ивановић која се попела на тениски престо само пар недеља пошто је освојила Ролан Гарос", пише у тексту.

Наводи се да је српском узлету на светском тениском небу допринео и Ненад Зимоњић у дублу.

"Србија је постала тениска сила. Срби су добили нешто чиме ће се поносити, нешто чему ће се радовати и славити, нешто због чега ће се осећати добро, а кулминација тог осећања десила се 2010. године када је Ђоковић довео Дејвис куп тим Србије до титуле", наводи Њузвик и истиче да је тенис за само пар година у Србији постао један од најпопуларнијих спортова.

"То се све не би десило да се мали петогодишњи дечак није појавио у тениском кампу на Копаонику, сасвим сам, код тениског стручњака Јелене Генчић која је знала да препозна прави таленат, као што је то учинила осам година раније када је открила Монику Селеш. Јелена је видела у Новаковим тамним продорним очима одлучност која одликује шампионе. То је било одлучујуће да она кроз неколико месеци оде код Новакових родитеља и каже им да имају златно дете", подсећа Њузвик на почетке Новакове каријере.

Генчићева је убрзо научила Ђоковића све што је знала о бекхендима и тениској техници, али и о Бетовену, лепим манирима, српским песницима...

Њузвик наглашава да је чињеница да је Ђоковић српско-црногорско-хрватског порекла управо кључна у његовом статусу правог спортског амбасадора своје земље.

"Волим све бивше југословенске републике, укључујући и Хрватску, упркос страшном рату који се десио на овим просторима. Нисам особа која је злопамтило и искрено мислим да више немамо разлога за сукобе", рекао је Ђоковић и нагласио да је против било каквог насиља, употребе силе и оружја.

"Апсолутно сам против било чега што води разарању, јер знам шта то значи из личног искуства. То никоме не може донети добро", поручио је Ђоковић, преноси Њузвик.