Краљ лавова - Роже Мила

Уочи Мундијала у Бразилу, фудбалски заљубљеници присећају се звезда које су обележиле претходна велика такмичења. Једна од икона светских првенстава је легендарни камерунски нападач Роже Мила.

Човек који је у својој каријери учествовао на три светска првенства, и даље држи рекорд за најстаријег стрелца Мундијала. Вођа репрезентације Камеруна, која је била позната под називом "непокорљиви лавови", постао је светска звезда са 38 година, када је на Светском првенству у Италији 1990. године водио свој национални тим до четвртфинала.

У сећањима навијача посебно ће остати упамћен гол дат легендарном голману Колумбије Ренеу Игити, као и специфичан победнички плес код корнер заставице када постигне гол, којим је залудео цео свет.

Камерун је тада постао прва афричка репрезентација која је стигла до четвртфинала Светског првенства, успех који су касније поновили једино Сенегал 2002. године и Гана 2010. године. Да је било мало више среће, Камерун би био прва афричка репрезентација која је играла полуфинале, па можда и освојила Светско првенство.

Прича о Рожеу Мили почиње много раније. Алберт Роџер Му Милер рођен је 1952. године у граду Јуанде, престоници Камеруна. Презиме Милер променио је у Мила да звучи више афрички. Први део професионалне каријере провео је у клубовима у домовини, где је са великим успехом играо за Дуалу и Тонере. За Дуалу је на 117 мечева постигао 89 голова, док је у клубу Тонере на 87 утакмица 69 пута затресао мрежу.

Нажалост, у европском клупском фудбалу није оставио тако дубок траг. Од 1977. до 1990. године играо је за неколико француских клубова између осталих за Валенсијен, Монако, Бастију, Сент Етјен, Монпеље, али са скроминим голгетерским учинком. Треба имати у виду да у то време било мало фудбалера са афричког континента који наступају у Европи, тако да је Мила шансу најчешће добијао са клупе.

Ипак, за репрезентацију Камеруна пружао је на великим такмичењима сјајне партије. Камерун је на Мундијалу 1982. године у Шпанији, у групи са Италијом, Пољском и Перуом одиграо три ремија, што је био невероватан успех за један тим са афричког континента. На том такмичењу судија је без разлога поништио гол Рожеа Миле против Перуа који би, да је признат, одвео Камерун у осмину финала Светског првенства.

Две године касније, Мила је био део репрезентације Камеруна која је 1984. године први пут освојила Афрички куп нација.

Иако се први пут званично повукао 1987. године, био је део тима и 1988. године када је та репрезентација други пут постала шампион Африке (када се Мила вратио из фудбалске пензије). Без обзира на то што је био у позним фудбалским годинама, Мила је постигао поготке против Египта у првом колу за победу своје екипе, и гол против Нигерије за реми, што је уз реми против Кеније било довољно за пласман у полуфинале. Камерун је минималним победама над Мароком у полуфиналу и Нигеријом у финалу други пут постао шампион афричког континента.

Све то је била само увертира за величанствену представу на Мундијалу 1990. године у Италији. Роже Мила је у то време имао 38 година и већ се одмарао у другој пензији. Није му било ни на крај памети да ће га позвати тадашњи председник Камеруна Пол Бија и замолити да се прикључи националном тиму.

Мила је требало својим искуством да допринесе што бољој представи Камеруна, који се тада други пут пласирао на Мундијал. Мила се тако прикључио популарним "непокорним лавовима" (што је надимак репрезентације Камеруна), као замена. До краја првенства, Мила ће постати познат као "краљ лавова".

Иако Камерун 1982. године на Мундијалу није поражен, афричке репрезентације и даље су важиле за аутсајдере. Камеруну се у групи са Аргентином, Румунијом и Совјетским Савезом није добро писало.

Ипак, на самом старту уследио је шок, камерунски "неустрашиви лавови" савладали су Аргентину (са све Марадоном и екипом) са 1:0. Мила је на том мечу ушао са клупе у 81. минуту.

Свој убитачни додир Мила је показао већ на следећем мечу у групи, против Румуније. На терен је ушао у 59. минуту при резулзтату 0:0 и до краја је постигао два поготка за победу своје репрезентације од 2:1. Када је у 76. минуту постигао први гол, отрчао је код корнер заставице и заиграо куковима. Славље Рожеа Миле одмах је залудело цео свет. И поред чињенице да је постао најстарији стрелац на једном Мундијалу, славље камерунског фудбалера освојило је све љубитеље фудбала. Да ли је потребно рећи да је да су многи клинци широм света након постигнутог гола, плесали у стилу Рожеа Миле.

У последњем мечу у групи Совјетски Савез је прегазио Камерунце са 4:0, али то није спречило афричку репрезентацију да се пласира у осмину финала.

На мечу против Колумбије Роже Мила је одиграо меч живота. У регуларном делу меча није било голова, па је утакмица отишла у продужетке. Опет је Мила био џокер са клупе. У игру је ушао у 54. минуту, али је тек у продужетку успео да затресе мрежу. Мила је, само три минута након гола у 106. минуту, удвостручио предност Камеруна.

Други гол је постигао након што је одузео лопту голману Ренеу Игити, који је по ко зна који пут на том шампионату почео да дрибла противничке играче. Колумбијски голман је покушао да предрибла Милу на тридесетак метара од свог гола, али је изгубио лопту, након чега је камерунски центарфор рутински затресао мрежу. До краја утакмице Колумбија је успела само да смањи резултат на 2:1.

Већ тада Камерун је направио историјски успех пласиравши се у четвртфинале, где их је у Напуљу чекала репрезентација Енглеске. У легендарном мечу мало је недостајало да се Камерун пласира у полуфинале. Иако није постигао гол, Мила је на тој утакмици био најбољи играч своје репрезентације.

И овога пута Мила је ушао са клупе, на почетку другог полувремена. До тада Енглеска је голом Плата у 25. минуту већ имала предност од 1:0. У 61. минуту над Милом је, у тренутку када је јурнуо ка голу Питера Шилтона, направљен пенал. Емануел Кунде је био сигуран са беле тачке. Само четири минута касније Мила је сјајно асистирао Екекеу који је постигао други гол за Камерун и преокренуо резултат у корист афричке репрезентације.

Само седам минута делило је Камерун од пласмана у полуфинале. Тада је неопрезно стартовала одбрана "лавова", направила пенал који је Линикер у 83. минуту претворио у гол. Меч је одлучен у продужецима, такође са беле тачке. Овога пута пенал над Линикером направио је голман Камеруна. Енглески нападач је поново био сигуран са 11 метара и донео победу "Гордом Албиону" и пласман у полуфинале.

И пореде пораза, читав свет је причао о камерунском чуду. Легендарна репрезентација Камеруна доказала је да афрички тимови равноправно могу да се такмиче са најбољима. Роже Мила је доказао да са Црног континента долазе изузетни играчи и отворио је врата за многе афричке фудбалере који су касније заиграли у Европи.

Ипак, ни у Италији није био крај каријере Рожеа Миле. Четири године касније, на Мундијалу 1994. године у САД, Роже Мила се поново нашао на списку репрезентације Камеруна.

Са 42 године био је најстарији учесник Мундијала. Након ремија у првом колу са Шведском, где је остао на клупи, Мила је први пут у игру ушао на утакмици против Бразила. И поред труда, Мила није успео да помогне својој екипи, која је изгубила са 3:0.

У трећем мечу у групи Камерун је доживео праву катастрофу против Русије, која је тријумфовала са резултатом 6:1. Мила је поново ушао на почетку другог полувремена, при вођству Русије од 3:0, и успео је већ у 46. минуту да постигне погодак. Тада је оборио сопствени рекорд као најстарији стрелац Мундијала.

Након Мундијала у САД Роже Мила је коначно могао да оде у више него заслужену фудбалску пензију. За репрезентацију је одиграо 102 утакмице и постигао 28 голова. На светским првенствима је одиграо 10 мечева на којима је пет пута затресао мрежу.

Пеле је уз благослов Фифе уврстио Рожеа Милу на листу од 100 најбољих фудбалера у историји фудбала, док је за Африканце он најбољи фудбалер 20. века. У родном Камеруну он је постао национални херој и фудбалска икона. Тај статус у домовини ужива и данас.

Када је коначно отишао у пензију, Мила је ипак остао у фудбалу. Због свега што је урадио у каријери Мила је постао амбасадор за афричке циљеве у свету. Своје везе често је користио да би помогао Камеруну да развија фудбал: "Код нас у Камеруну фудбал је водећа политичка партија. Само фудбал може да нас уједини и само фудбал може донети добре ствари." Више пута је говорио да је Камерун фудбалска земља и да се деца "рађају са лоптом".  

Ни у пензији Мила није престао да помаже камерунској репрезентацији. Како је рекао, њега је 2006. године поново звао камерунски председник да отпутује у Египат и подигне морал репрезентативцима који су учествовали на Афричком купу нација.

Занимљиво је да је мало недостајало да због критика Рожеа Миле, други највећи камерунски фудалер Самјуел Ето не отпутује на Мундијал у Јужној Африци 2010. године. Мила је жестоко критиковао понашање Самјуела Етоа и његов однос према репрезентацији, без обзира на то што је за Камерун постигао много више голова (на 112 утакмица 55 голова).

Мила је једном приликом рекао: „Ето је доста допринео Барселони и Интеру, али није ништа допринео Камеруну."

Ове критике разбеснеле су Етоа, који је рекао да је Мила само огорчен и љубоморан. Неколико дана пред одлазак у Јужну Африку, Ето се предомишљао да ли уопште да се прикључи репрезентацији.

"Да ли вреди да уопште идем на Мундијал? Остало ми је још неколико дана да размислим да ли да учествујем. Такве критике ми нису потребне у каријери. Увек се пред почетак неког великог такмичења јаве матора гунђала. Шта је Мила урадио? Он није освојио Светско првенство, само је играо четвртфинале."

Ето је додао да је Мила оставио траг на Мундијалу у Италији само зато што је играо у екипи са одличним играчима, где му није било тешко да постиже голове.

На Мундијалу 2010. године, у групи са Јапаном, Данском и Холандијом, Камерун је предвођен Етоом изгубио све утакмице. Улогу великог афричког изненађења преузела је репрезентација Гане, која је са Милованом Рајевцем дошла до четвртфинала.

Од Рожеа Миле појавио се велики број афричких фудбалера који су постали планетарне звезде у европских клубовима. Ретко ко је засијао и у дресу националног тима. Мало је оних који су, попут Миле, боље партије пружали у репрезентацији него у клубовима. Прогноза Пелеа да ће нека афричка репрезентација постати светски шампион пре 2000. године није се обистинила. Роже Мила и Камерун одавно су показали да репрезентације са Црног континента могу да се такмиче са најбољима, али не и да освајају трофеје. За то се чека неко боље време, можда баш ове године у Бразилу.