Наша атлетика без перспективе

Од десеторо такмичара нико није прошао ни квалификације у својим дисциплинама, ако се изузме вишебојац Марко Миловановић. Данас, у преподневном програму, Оља Николић није прошла квалификације у трци на 2000 метара стипл, али је једина остварила лични рекорд. Тиме је окончано учешће српских јуниора на овом првенству света. Њихов наступ, без претеривања, може се оценити као неуспешан.

Највише се очекивало од вишебојца Марка Миловановића, који је на крају био десети са укупно 5690 бодова. Пошто му је ово био тек други осмобој у каријери, вероватно је неискуство утицало на то да на крају освоји мање бодова од планираног. Марко је у само две од осам дисциплина остварио нове личне рекорде, а подбацио је у неким које су му јача страна (100 метара, 110 метара препоне и скок у вис). За утеху му остаје искуство и сазнање да је у последњој дисциплини вишебоја, трци на 1000 метара, остварио најбоље време од свих такмичара који су издржали до последње дисциплине ( укупно 22), па и новог светског рекордера у осмобоју за јуниоре Џека Стајна из Аустралије.

Јасно је да су резултати у јуниорској конкуренцији наговештај потенцијала младих спортиста. Ови, што су их остварили наши представници у Лилу, говоре да нам је атлетска перспектива врло суморна. Додуше, ни неке освојене медаље из ближе прошлости још нису валоризоване у сениорској конкуренцији, али барем дају наду у боље сутра. Резултати из Лила не дају чак ни наду.