Антологијско издање и регионални подухват- “60 година фестивала Омладина Суботица”

Издање „60 година фествала Омладина Суботица“ објављено је као бокс-сет, унутар кога су на седам дискова овековечене 142 нумере укупно 137 извођача, и резултат је сарадње четири издавачке куће из региона: Мultimedia Music, ПГП РТС, Croatia Records и ЗKП Словенија.

На фестивалу „Омладина" своје прве музичке кораке направили су многи аутори и извођачи који су касније чинили окосницу југословенске поп и рок сцене. Самим тим, ово издање је од тренутка када је угледало светлост дана окарактерисано као антологијско и капитално.

Уредник издања Ненад Бошковић уједно је и инцијатор ове приче. Први је поздравио присутне у ПГП продавници РТС клуба и открио да је идеју о објављивању једног оваквог капиталног дела добио истражујући биографије неких великих музичара са наше сцене. Kада је схватио колико важних извођача се са лепим сећањима и поштовањем односи према овом фестивалу, одлучио је да направи један озбиљан подухват: „Вредело је радити на овоме, иако је трајало пет година”.

Издавач. који је први препознао вредност пројекта био је Родољуб Стојановић, директор Мultimedia Music који је објаснио колико је рада било потребно да се све ове нумере не само сакупе, већ и да се за сваку од њих добије дозвола за објављивање. „Тај процес је трајао скоро три године, готово свакодневно смо контактирали извођаче и њихове наследнике, јер, нажалост велики број тих људи више није са нама. Али је било важно да се сви сложе и дају свој пристанак“, рекао је Стојановић и додао да посебан карактер овом издању даје и чињеница да на њему има и песама које никад пре нису објављене: „Ово је историја коју данас пишемо“.

У име ПГП РТС-a, присутнима се обратио директор Владимир Граић који је истакао да је ово велики тренутак, јер је фестивал „Омладина“ био веома значајан за музику у овој земљи: „Био је мотор, локомотива неких каснијих дешавања. Мењао се, трансформисао, открио много ауторска и интерпретаторска имена која су много значила целој земљи.“ Граић је додао да је посебно значајна и чињеница да су се, први пут на овај начин, на једном месту удружиле три велике издавачке куће какве су ПГП РТС, Croatia Records и ЗKП РТВ Словениjа, а да их је све окупио четврти издавач – Мultimedia Music.

Наталија Цајић је у име Кроација Рекордса истакла да је овакво издање значајно не само у свету музике, већ и у свету дискографије: „Суботички фестивал нас подсећа на значај таквих манифестација на којима је много лакше открити нова имена а затим и пратити и неговати њихове каријере. Срећни смо што постоји култура сећања и поштовања свега онога што је било, јер то ће нам сигурно осветлити пут за неке нове подвиге и планове.

Из Словеније су овим поводом у Београд дошли и представници ЗKП РТВ. Вања Вардијан, главни и одговорни уредник Забавног програма РТВ Словенија, рекао је да рад на једном оваквом пројекту био веома компликован, али да је вредело: „Имам осећај да је овај пројекат почетак једне врло успешне сарадње, и да нас на неки начин музика и култура спајају“.

Саво Дувњак, директор фестивала у периоду од 1986. до 1990. године, осврнуо се на значај овог фестивала на музичку сцену бивше Југославије: „Био је заиста значајан. Верујем да је свима који учествовали донео неку ако не непосредну, онда бар посредну корист.“

Уредник издања Ненад Бошковић имао је велику помоћ и Габора Ленђела, једног од организатора фестивала ’84. и ’85. године као и ретроспективе поводом 50 година

фестивала: „И уз ту помоћ то је заиста огроман посао и историјска ствар. То је пет година напорног рада и јако ми је драго да сам ја један од оних који су учествовали у свему томе.“

Ауторски текст у буклету потписује рок критичар и новинар Бранимир Бане Локнер. „Ово издање је не само културолошки значајно већ и на неки начин показује и како се развијала музичка сцена у Југославији од шездесетих година па на овамо“ рекао је Локнер и осврнуо се на значај самог фестивала кроз године, и за извођаче, али и за све оне који су у његовом раду учествовали.

„Суботички фестивал еклатантно приказује континуирани ток културолошких дешавања оног времена. Због тога је ово издање можда и важније од многих других који су имали фестивалску димензију. Захваљујући овом издању, „Омладина“ живи и живеће.“

субота, 27. април 2024.
21° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво