Руско срце у срцу Србије

Рањен је на алексиначком ратишту, у селу Горњи Адровац, а издахнуо на путу до манастира Свети Роман где се налазио војни санитет.

У Србију је дошао заједно са неколико хиљада руских добровољаца, да зауставе турски освајачки поход ка северу Србије.

 "Ако погинем, срце ми оставите у Србији, а тело пренесите у Русију", говорио је гроф Рајевски.

Његово срце сахрањено је у порти манастира Свети Роман, а тело је, његова мајка Ана Михајловна, пренела и сахранила у селу Разумовка у кијевској области, поред његових славних предака.

Посмртни остаци пуковника Рајевског испраћени су за Русију из Београда уз највеће војне почасти. Испраћају је присуствовао и кнез Милан Обреновић. Пре поласка погребне поворке ка Русији - опело је у Саборној цркви у Београду служио митрополит Михајло са седамнаесторицом свештеника.

Породица пуковника Рајевског послала је Србији три хиљаде дуката да се на месту погибије у Горњем Адровцу подигне црква. Краљица Наталија Обреновић купила је земљиште и саграђена је црква Свете Тројице, освештана 1903. године.

Саднице липа и јасена, за дрворед поред стазе, која води до цркве, донете су у Адровац из Русије са имања Рајевских.

Црква у Адровцу данас је под заштитом државе. У народу је позната као Руска црква, Шарена црква или Црква љубави.Херој Николај Николајевић Рајевски инспирисао је руског класика Лава Толстоја за главног јунака романа Ана Карењина.

 Вронски и Рајевски, инспирација Толстоју

У стварном животу постојао је, не само пуковник Николај Николајевић Рајевски, него и раскалашни официр Михајл Алексејевич Вронски - који је био сушта супротност часном лику Рајевском.

Та два официра Толстој је спојио у један лик главног јунака свог романа.

Николај Николајевић Рајевски завршио је Физичко-математички факултет на Московском универзитету. Бака му је била унука великог научника Ломоновсова, по којем и данас Московски универзитет носи име. А деда грофа Рајевског био је херој и генерал Отаџбинског рата против Наполеона, чији је подвиг за време Бородинске битке овековечио Толстој у роману Рат и мир.

Отац грофа Рајевског оснивач је града Новоросијск, а Пушкин му је посветио поему Кавкаски заробљеник.

Црква у Горњем Адровцу вечити је споменик погинулом 37-годишњем пуковнику Рајевском и остаће вечно млада. Она је и данас светионик који има шта да каже савременим покољењима у одбрамбеној свести народа.

Планирано је да се у Горњем Адровцу, код Шарене цркве, подигну бисте Толстоју, Рајевском и Ани Карењини и да љубав Вронског и Ане буде српска Верона у Адровцу.