"Дани ћирилице" у Баваништу
На конкурсу "Дани ћирилице 2016.", из земаља у којима је српски страни језик, за најбољи литерарни и најлепши ликовни рад одазвало се 419 ученика из 370 основних и средњих школа из Француске, Норвешке, Енглеске, Немачке, Аустралије, Јужне Африке, Америке, Италије, Румуније, Грчке. Сви су од организатора добили признање "Чувар српства". Министарство просвете је овај догађај уврстило у Календар републичких смотри.
У години када Баваниште, велико село између Панчева и Ковина, обележава 250 година постојања, одржава се, петнаести по реду, Дечји сабор Дани ћирилице.
"Ово је манифестација која је замишљена тако да се мотивишу деца да учествују у очувању српске културне баштине, посебно језика и писма", каже Вера Секулић, организатор манифестације Дани ћирилице.
Сабор се одржава под покровитељством Министарства просвете и Општине Ковин.
"Драго нам је да су заживеле овакве манифестације и да трају већ петнаестак година. Надамо се да ће наша деца у све већем броју, како из дијаспоре, тако и наша одавде, да се што више одазову и учествују у очувању ћирилице и српског језика", истиче Ђура Крстић, заменик председнице Општине Ковин.
Окосницу Сабора чини конкурс за најбољи литерарни рад, најлепши калиграфски рад, иницијал, вез. Тема конкурса мењала се из године у годину: Вера, Нада и Љубав, Доброта, Колевка, Мостови, Будимо људи, Да се ја питам..., Сачувајмо ћирилицу, Никад не заборави... Ове године на конкурс се пријавило 419 учесника, највише из Француске.
"Из Лиона је отишло неких 15-так радова, два су награђена. Веома смо поносни на наше креације и мислим да ће то догодине бити још боље. Надам се да ће бити више литерарних, него ликовних радова да покажемо да у ствари знамо ћирилицу и језик и да га лепо негујемо кроз поезију, прозу, можда и кроз неку песму", објашњава Александра Бурсаћ, наставница српског језика из Лиона.
"Ово је била јединствена прилика да се ученици из расејања укључе у конкурс и да, радећи иницијале, покажу све оно што су научили на часовима српског језика и да схвате да од почетног слова свог имена могу да направе шта год желе", истиче Блаженка Тривукнкић, наставница српског језика из Париза.
"Ми смо из сваке земље, из сваког града одабрали бар један рад и наградили га, а сви остали ће добити једно признање које се зове Чувар српства, али ће морати сами да упишу своје име и презиме, наравно на ћирилици", додаје Вера Секулић, организатор манифестације.
Током Сабора одржана је изложба најлепших ликовних радова и мале радионице керамике, старих дечјих игара и српског кола.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар