"Српске палате у Трсту" у Етнографском музеју

Срби су поред духовних, оставили и многа материјална сведочанства, своје славе, своје моћи, а изнад свега своје свести.

Зачетак развоја савременог Трста почиње у доба владавине Хабсбуршког цара Карла ВИ који 1719. године проглашава Трст слободном луком у који тада почињу да се досељавају поморци, трговци и занатлија из различитих земаља али и Србије.

Повељом Марије Терезије из 1751. одобрено је Србима у Трсту да подигну своју цркву, оснују црквену општину и отворе школу.

Крајем 18. века те установе постају један од културних центара у којима се окупљају истакнути ствараоци, међу којима су Доситеј Обрадовић, Вук Караџић, Петар Други Петровић Његош, Лукијан Мушицки, Јоаким Вујић, Матија Бан, Јосиф Рајачић, Михаило Обреновић и многи други.

Јово Куртовић, један од оснивача Српске заједнице гради своју палату 1788. године на тргу Понте Росо.

Касније, током прве половине 19. века, Срби почињу да дижу палате у новоизграђеним градским четвртима, као што су Ђузепинска и Франческанска четврт.

У тим деловима града се насељавају Александар Ковачевић 1821, Михајло Вучетић 1825, Ђорђе Ивановић 1825, Кристофор Поповић 1825, Кристофор Шкуљевић 1832, Александар Бајовић 1834. и многи други.

Зграде чију су израду наручивали или куповали имућни Срби углавном су пројектовали најреномиранији архитекти ондашњег Трста.

Најлепше палате, бродови и трговине у Трсту биле су некада српске. Куртовићи, Шкуљевићи, Гопчевићи, Ивановићи, који су половином 18. века дошли у град, задужили су га велелепним грађевинама.

Данас, старе породице су нестале, али су граду остале неке од најлепших палата. Једна од најмонументалнијих је православна црква Св. Спиридона из 1869. која је била стециште и услов за опстанак заједнице која је обележила историју савременог града.