Оживљена поезија од пре једног века

После промоције имена и стихова С. И. Чахотина (1857-1920), руског конзула у Нишу (1895-1915) из књиге У Србији и о Србији, која садржи 43 песме и поеме посвећене српским темама и мотивима и написане између 1900. и 1918. године у Нишу и Одеси, на међународном научном скупу у Јарослављу 15. септембра 2014. и у Угличу 18. септембра, аутори издања, приређивач проф. др Мирољуб М. Стојановић и тумачи рукописа и преводиоци проф. др Надежда Лаиновић Стојановић и М. Стојановић, ово једнинствено издање промовисали су 17. фебруара у Дому руске дијаспоре Александар Солжењицин у Москви.

Пред великим бројем љубитеља поезије, промоцију је отворио директор Дома Виктор Александрович Москвин који је захвалио присутном унуку С. И. Чахотина, Петру Чахотину који је учествовао у организацији и приказивању изложбе цртежа, стихова и писама посвећене сину С. И. Чахотина, Стјепану Сјепановичу Чахотину (1888-1931) и нашим истраживачима на књизи.

Књигу су представили проф. др Надежда Лаиновић Стојановић, која је говорила о тешком и напорном раду на дешифровању аутографа написаном старим руским правописом, његовом осавремењивању, о тешкоћама превођења текста писаног пре сто година са, за данашње појмове, великим бројем архаизама, фолклоризама које нису осавремењивали, о употреби србизама које је С. И. Чахотин најчешће морфолошки и фонетски прилагођавао руском језику, о реалијама из српске културе, о биографији С. И. Чахотина и о структури књиге, а проф. Стојановић углавном о људима и институцијама које су помогле да тема буде истражена и да се књига објави, али и о месту Стјепана Ивановича у руској, односно српској књижевности почетком двадесетога века, посебно истичући чињеницу да у историји дипломатије и историји књижевности скоро да није забележен случај да један страни дипломата пише родољубиве стихове посвећене земљи у којој службује.

Учесници промоције су били др Јелена Гускова, руководилац Центра за изучавање балканске кризе у Институту за славистику Руске Академије Наука (РАН) и један од најзапаженијих историчара - познавалаца историје балканских народа, посебно српског; Андреј Базилевски водећи и главни сарадник Института светске књижевности РАН и афирмисани руски песник и издавач и др Марјам Мустафајевна Керимова, водећи и главни сарадник Института за етнологију и антропологију РАН су бираним речима и са пуно ласкавих епитета одали признање српским научницима проф. М. Стојановићу и проф. Н. Лаиновић Стојановић за откриће новог руског песника и великог поклоника Србије и њене традиције.

Захваљујући њиховом мукотрпном раду на тумачењу манускрипта и докумената из тога периода у руским архивама, на редактури текстова на руском и српском језику, појавила се књига, која ће, према речима Гускове, бити озбиљан извор и полазна основа за израду дисертација и других научних радова.