Значај медијске сарадње тема Одбора за дијаспору

Одбор Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону одржаo je седницу на тему "Значај медија за информисање о положају дијаспоре и Срба у региону и за обавештеност Срба у региону и наше дијаспоре о стању у матичној држави".

Председник Одбора Јанко Веселиновић рекао је да Срби у Румунији имају најбољи положај када су у питању српски језик и информисање, док у Албанији не постоји ниједан медиј на српском језику.

Говорећи о информисању на српском језику у земљама региона, Веселиновић је истакао да је веза државе и дијаспоре важан чинилац међусобног уважаања и очувања српског идентитета и апеловао да размена информација буде брзза и чешћа.

Веселиновић је рекао да је Сателитски програм РТС-а главна информативна веза матице и дијаспоре, а, када је реч о писаним медијима Франкфурсте вести и Вечерње новости свакодневно се дистрибуирају у иностранству.

Државни секретар у Министарству клултуре и информисања Саша Мирковић рекао је да су за непуне две године повећана средства у области информисања на матерњем језику за 80 одсто.

Он је рекао да је за ову годину планирано 18 милиона динара, да је конкурс за пројекте расписан 2. фебруара и да ће трајати до 3. марта.

Мирковић је рекао да је буџет за фиинансирање тих пројеката пре две године био 10 милиона динара, прошле године 15, а ове 18 милиона динара, као и да се повећао горњи лимит по пројекту на 1,5 милиона динара.

Највећа сума, каже Мирковић, издвојена је за пројекте у области информисања у Хрватској и то 4,5 милиона динара.

Према његовим речима, Влада Србије настоји да да могућност да буду изабрани најбољи пројекти и да квалитет буде главни критеријум за доделу тих средстава.

Дигитализација која почиње од 17. јуна, навео је Мирковић, пружиће много више могућности да се путем дигиталних платформи производе програми који ће бити доступни дијаспори и Србима у региону како би били још боље информисани.

Николина Поповић из Управе МСП за сарадњу са дијаспором и Србима у региону рекла је да је та Управа финансирала сателитско преношење програма РТС-а у свет, а да је крајем прошле године на два конкурса одобрила 8,5 милиона динара за 18 медијских пројеката.

Она је најавила да ће Управа ове године организовати конференцију медија дијаспоре као и праксу новинара у матици.

Помоћник министра спољних послова Драган Момчиловић рекао је да то министарство води активан дијалог како са дијаспором, тако и са лидерима земаља у окружењу на побољшању положаја Срба, наводећи да се то питање покреће у сусретима са званичницима тих земаља.

Одговорна уредница програма за дијаспору на РТС-у Татјана Ћитић рекла је да та редакција годишње произведе око 10.000 минута програма за дијаспору, наводећи као једну од емисија која се реализује "Србију на вези". 

"Захваљујем се свим присутним уредницима из региона и упућујем позив свима који сматрају да бисмо кроз будућу сарадњу могли да побољшамо и унапредимо информисање гледалаца. Медијски јавни сервис је свестан значајне улоге коју има у повезивању матице и српског расејања. Подсећам да се Сателитски програм РТС-а емитује од 1991. године преко сателита за Европу, а од 2010. и Северну Америку, Аустралију и Нови Зеланд. Искористили смо развој телекомуникација и у циљу ширења доступности програма склопивши велики број уговора, тако да је РТС САТ програм присутан данас и у око 17 милиона домаћинстава широм региона и Европе кроз кабловске и ИПТВ дистрибутивне системе", рекла је Татјана Ћитић.

Директорка Танјуга Бранка Ђукић рекла је да су се у последње две деценије битно променили и свет комуникација, као и оно што зовемо дијаспором.

Од Канаде до Аустралије, дијаспора више није оно што је била, нити се расејање географски мери само од Канаде до Аустралије, јер сада, рецимо, имамо велику српску заједницу и у Емиратима, приметила је.

Према њеним речима, први пут у иностранству живи цела једна генерација млађих људи, високообразованих људи, који су Србију и подручја бивше Југославије на којима су живели напустили у претходне две деценије, а који су и социјално и професионално реализовани тамо где живе.

"Ти људи су апсолутно технолошки писмени, рекла бих технолошки и писменији од већине нас у Србији, и они се свакодневно сами информишу о догађајима у Србији и у свету, не посредством специјалних издања штампе за наше људе у свету и специјалних емисија на сателиту, већ поредством мобилних платформи, од паметних телефона до портала и друштвених мрежа", истакла је она.

"Мислим да, кад је о њима и о њиховим потребама и о њиховом информисању реч, држава, па ни медији, немају прави приступ и одговор. Специјализоване емисије и издања су потпуно анахрона и превазиђена кад је реч о тој генерацији, коју занимају другачији специјализовани прилози и информације о, на пример, новим законским решењима, нострификацији диплома, међудржавним споразумима који се тичу неких пословних пројеката у којима би и они могли да учествују, рејтинзима одређених факултета...", сматра Дјукић.

"Мало озбиљнији проблем појавиће се оног момента када ова генерација подигне децу и како ће та деца задржати интересовање за земљу порекла, за свој национални и културни идентитет", указала је и додала да то неће бити могуће помоћу анахроних програма, завичајних и патетичних текстова, већ у новом кључу, новом дизајну, новој динамици и перцепцији коју имају нове генерације, са новим искуствима и новим знањима.

"Више се не обраћамо политичкој и економској емиграцији, која деценијама није имала везу са домовином и чију су носталгију могле да ублаже завичајне слике и звуци, већ архитектама и ИТ инжењерима, лекарима, које занима оно што се у Србији збива, али не само на локалном, већ много више на једном глобалном нивоу".

"Њих занима куда иде Србија, економски и политички, њих занима став њихове земље по питању украјинске кризе, енергетска безбедност, токови гаса, улагања Кине и других инвеститора у регион ЈИ Европе, ширење тржишта, нормализација односа са суседима. Култура је такође међу њиховим интересовањима, али не естрадна и таблоидна..", оценила је Ђукић.

Као што сви волимо да гледамо вести на Си-Ен-Ен-у или Би-Би-Си-ју или емисије Националне географије, односно канал Хистори, тако би, нема сумње, и та генерација Срба у свету волела да види модерно осмишљене, атрактивне прилоге и информације о збивањима у нашој земљи, и то доступне на свим каналима медијске комуникације, на порталима, на интернету, на паметним телефонима, закључила је Дјукић.

Главни и одговрни уредник Вечерњих новости Ратко Дмитровић је главни проблем, када је реч о информисању дијаспоре, лоцирао у Београду, а као проблем је навео то што се у Србији уопште не зна шта се дешава у дијаспори.

Наводећи као проблем то што ће држава изаћи из власништва у медијима, који воде рачуна о општем и јавном интересу, и што ће информисање о тим садржајима зависити од добре воље приватника, Дмитровић је рекао да држава треба да постави питање информисања дијаспоре, јер у Србији постоји добра информисаност националних мањина.

Уредник програма за дијаспору на Радио Београду Душан Глигоријевић предложио је да се оформи централна база у којој би се сабирали важни прилози из матице и расејања, а која би била доступна свим заинтересованима.