Почела са радом Просвјетина школа српског језика у Бечу

Овај важан догађај побудио је велико интересовање бечке јавности, а нарочито родитеља и деце, који су овим подухватом најзад добили прилику да се организовано посвете учењу српског језика, писма, културе, и традиције, јаваља Служба за информисање Просвјете Беч.

Свечаност је отворио протојереј-ставрофор Крстан Кнежевић у име владике аустријско-швајцарског Андреја, истакавши задовољство што велики број српске деце у Бечу најзад има прилику да учи свој језик и више сазна о својој постојбини и пореклу.

Присутне је поздравио амбасадор Србије у Аустрији Перо Јанковић, говором у коме је похвалио Просвјету као организатора школе, истакавши потребу да држава Србија организационо и суштински још више подржи пројекте као што је овај. Он је позвао припаднике српске заједнице у Бечу да помогну да ова школа постане прворазредна образовна институција за све оне који желе да уче српски језик и сазнају више о српској култури.

Председник Просвјете, проф. Срђан Мијалковић, захвалио је амбасадору, присутним гостима, СПЦ у Бечу на великој подршци, а посебно тиму Просвјете на припреми и организовању школе. Он је подсетио да је ово школа свих Срба који живе у Бечу.

„Ова школа ће бити онаква каквом је сви ми будемо направили. Сутра може постати још већа и боља, ако сви станемо иза ње и подржимо је. То зависи од нас самих и љубави према нашој деци и њиховој потреби за образовањем, чиме би постали и бољи грађани државе у којој сви живимо", рекао је Мијалковић.

Деца из Малог хора Просвјете поздравила су своје вршњаке веселим програмом.

Полазници школе разврстани су по старости и нивоу знања језика, а наставница Љубица Карић је представила програм рада и методику наставе.

Из Просвјете кажу да није случајно да 5. октобар буде изабран за почетак наставе, јер су УН прогласила тај датум за Међународни дан учитеља, те је ово био одличан начин да се на тај дан подсети.

Ова школа проистекла је из истоименог прошлогодишњег пројекта који је суфинансирала тадашња Канцеларија за дијаспору Владе Републике Србије.

Из Просвјете истичу да се надају се да ће Управа за дијаспору при МИП-у ускоро постати оперативна, јер би то помогло развоју ове школе. Такође, очекују и да Министарство просвете Србије препозна значај овог подухвата, јер у Бечу живи готово сто хиљада грађана Србије, а барем још толико Срба, грађана Аустрије или других држава.

Просвјета подсећа да у Аустрији, у Министарству просвете српски језик није регистрован као такав, тако да, формално, за тамошње образовне институције и не постоји. Нуди се, али необавезно, настава језика који су надлежни назвали „БКС" (БошњачкоХрватскоСрпски), рогобатну политичку конструкцију, створену у Аустрији деведесетих година прошлог века.

Апсурдно је и то да је српски, после немачког, најзаступљенији језик у Бечу и да га говори готово сваки десети грађанин овог града, закључују у Просвјети Аустрија.