Српски етно у Доњој Аустрији

Организатор је била кровна организација самосталних српских асоцијација покрајине Доња Аустрија, на челу са председницом Ранком Савић-Чергић, јавља за Програм за дијаспору РТС-а Миодраг Мецановић.

Покровитељ ове дводневне културне манифестације, на којој се публика упознала са традицијом и културом Срба, био је Ервин Прел, председник покрајине Доња Аустрија, чији је изасланик Мартин Шустер, градоначелник Перхтолсдорфа присуствовао Прелу.

Између осталих, скупу су присуствовали Светлана Станковић, шеф Конзуларног одељења амбасаде Републике Србије у Бечу и Младен Филиповић, шеф Представништва Републике Српске у Аустрији.

У склопу програма одржане су радионице ткања, златовеза, резбарења, коричења књига, веза, шивења, хеклања.

Прочитан је реферат о Првом светском рату, а предавања су за тематику имала уметност, културу, народне ношње, ручне радове и етно туризам.

У својој понуди Туристичка организација Републике Српске посебно је истакла Бању Врућицу и Андрићград.

У културно-уметничком програму учествовали су: КУД Вук Стефановић Караџић из Бачке Тополе, културно-уметничка друштва из Доње Аустрије - КУД Младост, КУД Дукат, КУД Слога, аустријске плесне групе, као и етно-група Траг и трио Пилер.

Етно-група Траг из Лакташа, одржала је у недељу, 28. септембра, у Царској сали Клавирске галерије у Бечу, самостални концерт који је одушевио бечку публику.

Овај успешни наступ је организовао одбор СПКД Просвјете у Аустрији у оквиру Дана културе Републике Српске у Аустрији, у сарадњи са представништвом Републике Српске у Аустрији.

Госте су поздравили амбасадор Србије у Аустрији Перо Јанковић, шеф Представништва Републике Српске у Аустрији Младен Филиповић и домаћин вечери, председник одбора Просвјете у Аустрији Срђан Мијалковић.

У уводном делу, дечји гласови Малог хора Просвјете, којим руководе музички педагози Јелена Крстић и Вера Крстић, измамили су бурни аплауз препуне сале.

Вокално инструментални састав Траг се раздраганој публици представио са традиционалном музиком Балкана, као и неколико руских народних песама. Изузетно лепо су уткали традиционалне ритмове и мелос у сопствене аранжмане. На бис су се враћали три пута, што довољно говори о расположењу које су остварили својим наступом.

„Овакви културни догађаји одлично организовани и пажљиво припремљени, најбољи су начин да се српска култура приближи заинтересованима. Не само као културна посебност Републике Српске, већ и целокупна културна баштина српског народа", рекао је на крају вечери проф. Мијалковић.