Читај ми!

Србија на вези -дијаспора, РТС Свет, 18.55

Са Србима у региону...кроз историју и трајање

Манастир Драговић, поред манастира Крке и Крупе спада у ред најзначајних српских светиња у Далмацији. Симболично, његова судбина подсећа на судбину српског народа која је обележенa страдањем, сеобама, али истрајношћу и постојањем. Премештан, пустошен, обнављан. Првобитно здање из 1395. годинe, скоро шест векова касније, потопиле су комунистичке власти зарад изградње хидроелектране. С времена на време, када је низак водостај, из вештачког језера Перуча појаве се зидине старе светиње. Ову импресивну слику и причу о манастиру забележиле су колеге из ТВ продукције ЗВО Вуковар.

Потапањем манастира потопљено је и цело село Кољани, а његови становници расељени су углавном по Војводини. И пре, и касније, слична судбина задесила је многе Србе и из других крајева Хрватске. Силом расељени и протерани, у новим околностима оснивали су удружења, како би сачували сећање на стари крај и људе којима се поносе. У Суботици више од једне деценије постоји Завичајно удружење "Далмација", у чијој је организацији у Градској кући недавно представљена изложба "Знаменити Срби Далмације". Наши гости биће секретар удружења и аутор изложбе Милорад С. Кураица и историчар др Милан Гулић са којима ћемо разговарати о Србима у Далмацији, некад и сад.

Историју Срба одредиле су сеобе, и пре и после оних у 17. и 18. веку. Током Великих сеоба, под најездом Турака, одлазећи махом с Косова многи су се населили на територију данашње Мађарске. Даном сеоба, њихови потомци данас се сећају важних историјских догађаја, који их подсећају на то ко су и одакле су дошли чувајући свој идентитет вековима. Како је изгледало овогодишње обележавање Дана сеоба, извештава Диана Кондић Ђурић.

И живот чувеног српског књижевника Милоша Црњанског обележиле су сеобе, како лични, тако и професионални. "Бескрајни плави круг. У њему звезда". 30. новембра навршиле су се 44 године смрти Црњанског, век од како је написао "Дневник о Чарнојевићу" и пет деценија "Романа о Лондону." О свему томе, са историчарком књижевности проф. др Слађаном Јаћимовић, разговарао је Владан Ракић.

На крају емисије слушамо "Гарави сокак" и песму "Еј, ружо".

Уредници Мирослав Карлица и Нада Вукелић

Музичка уредница Бранка Лолић

Редитељка Ернестина Глигоријевић

понедељак, 29. април 2024.
19° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво