Генерација 2014: Научно - истраживачки радови током студија

Неки студенти сматрају их бескорисним, док други тврде да их на студијама нема довољно. Да ли су ови радови само неразумљиво градиво или су ипак и нешто практично, што у будућности може да донесе милионе?

Досадна гомила бројева и слова која начешће изазива лошу реакцију - тако би најчешће назвали истраживања.

„Људи се углавном мрште на нешто што се зове научни рад. Пре свега због чињенице, што кад га погледају, у већини случајево то је текст, односно материјал који највероватније неће разумети", објашњава Слободан Бубњевић из Центра за промоцију науке.

И док је у свету бављење науком и писање научних радова све популарније, у Србији је ситуација, до пре пар година, била забрињавајућа.

„Центар за развој науке је у једном истраживању које је спровео заједно са Филозофским факултетом, дошао је до података да више од половине грађана Републике Србије не жели да се њихова деца баве науком", додаје Бубњевић.

Упркос свему, има студената који редовно пишу научне радове, који су, како кажу корисни за свкодневни живот.

„Последњи пројекат на коме сам радио испитује лекове који се везују за албумин. Албумин је, иначе, протеин који се налази у крви и помаже нам да сазнамо како се лек понаша у телу човека. У зависности од тога колико се лек јако везује за албумин, можемо да одредимо колико ће дуго лек бити у телу", каже Душан Петровић, студент Хемијског факултета у Београду.

„У последње вереме испитујем неуроендокрини систем који представља везу између хипоталамуса, хипофизе и адреналне жлезде. То је важно због тога што познавање особина овог модела може да се примени за разумевање и лечење поремећаја у исхрани као што су анорексија, синдром ноћног преједања, затим за лечење депресије", објашњава Ана Станојевић, студентиња Факултета за физичку хемију.

„Ја бих на све ово желео да додам да је објављивање научно- истраживачких радова прилика научницима из Србије да отворе врата својих лабораторија свету", сматра Душан Димић, студент Факултета за физичку хемију у Београду и члан пројекта "Генерација 2014."

Стив Џобс, Бил Гејтс и Марк Зукерберг такође су се у студентски данима бавили научно-истраживачким радом.

„То су људи који су врло рано на својим студијама почели да се баве истраживањима која су била окренута ка практичној примени. То је један од начина да се људи, припремајући се за научну каријеру, могу да дођу до неких занимљивих патената и занимљивих технолошких решења", додаје Слободан Бубњевић из Центра за промоцију науке.

Иако су њихови научно-истраживачки радови у почетку личили на гомиле досадних бројки и слова, гомила бројева на њиховом рачуну данас, више је него интересантна.

Šta je Generacija 2014 ?

"Generacija 2014" je nacionalni multimedijalni projekat Jutarnjeg programa Radio-televizije Srbije, koncipiran tako da putem TV izveštaja na programima Medijskog javnog servisa Srbije i društvenih mreža prati aktivnosti studenata na fakultetima i van njih.
Na društvenim mrežama Fejsbuk i Gulgl plus više od dve hiljade pratilaca aktivno učestvuje u komentarisanju studentskih tema i dilema.
Studenti iz Srbije koji su u inostranstvu, Jutarnji program i projekat "Generacija 2014", mogu uživo pratiti na Satelitskom programu RTS- a ili putem interneta -"RTS uživo". Poseban podsajt portala Medijskog javnog servisa Srbije posvećen je prvoj i dugoj sezoni projekta "Generacija 2014".

 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 18. мај 2024.
17° C

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара