Хоризонти

Кадер Атиа: Планетарно компјутерисање

У другој емисији циклуса ХОРИЗОНТИ, можете слушати текст Кадера Атие „Планетарно компјутерисање (Да ли је свемир џиновски компјутер?)”.

Кадер Атиа је француски уметник алжирског порекла, који тренутно живи у Берлину. Његова инсталација The Repair from Occident to Extra-Occidental Cultures, из 2012. године, проглашена је  врхунцем изложбе dOCUMENTA 13. У својој уметничкој пракси фокусиран је на истраживање историјских неспоразума.

У овом тексту Атиа пише: „од схватања бесконачно великог у месопотамијској науци до схватања бесконачно малог, у радовима античких Грка као што су Демокритови текстови, заједнички именитељ свих тих цивилизација без икакве сумње била је чињеница да њихове логичке науке нису искључивале интуитивну машту. На олтару људског знања, на којем се налазе парови наука и уметност, математика и уметност, они су увек били супротности. Овде је реч о уметничком стваралаштву у његовим бескрајним и неочекиваним аспектима: сталном и нелогичном кретању које му одређује развој. Скоро свака биолошка, физичка или историјска појава може се објаснити, али се не може написати једначина која може да објасни зашто је људски ум увек покушавао да прошири перцепцију и осећања, као и због чег ће за тим заувек наставити да трага”.

Као пример рада маште и логике, имагинативних моћи и расположивих људских сазнања, Атиа наводи најновија открића везана за природу и понашање црних рупа: „оно што је деценијама изгледало као нешто деструктивно астрофизичари су сада јасно препознали као нешто креативно. Чак је и Хокинг признао да је погрешио. Захваљујући Саскиндовим теоријама и феномену избацивања, сада је постало јасно да црне рупе доприносе формирању нових звезда и галаксија. Ова посредно катаклизмичка појава заправо може да има за последицу космички чин стварања. Он илуструје, у необичним размерама физике, фундаментални принцип стварања: поправљање. Од смрти огромне звезде која експлодира у супернову, рађају се нове звезде”.

Поправљање у културолошком значењу те речи може да се примени и на политику, економију, уметност и науку, али је оно пре свега у континууму ван-културних активности, сматра Атиа и додаје: „оно што ми тврдимо да контролишемо, на пример, тако што прикупљамо информације у намери да их поново користимо, само је имитација основних физичких појава које структуришу ред ствари које нам претходе и које ће уследити после нас”.

 

Текст, преузет из јулског броја часописа Е-флукс, превео је с енглеског Владимир Матес.

Уредница циклуса Тања Мијовић. 

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије