Рат графита - феномен урбане културе

Простор је по теоријама културе углавном политички и идеолошки концепт који регулише размену значења. У том смислу, графити релативизују контролу културног простора и најчешће се доживљавају као израз отпора младих према одређеном ауторитету.

Они симболички релативизују друштвену контролу супротстављајући се свакој врсти моћи. Показујући неспособност ауторитета да контролише физички простор, графити одузимају суверенитет ауторитету на најексплицитнији начин. Истовремено афирмишу флуидну снагу јавног живота. Kао акт побуне и субверзије против ауторитета, графити у социолошком смислу имају револуционарни потенцијал.

Упркос својој распрострањености и важности, графити и стреет арт су често игнорисани и ретко истраживани као вид масовне комуникације. Међутим у претходном периоду поџу идеолошке тензије. У последњих неколико месеци на нашим фасадама било је више таквих примера као у случају Ратка Младића, Путина, Kосова, миграната...

Да ли се тиме на зидовима Србије пред нашим очима води својеврсни урбани идеолошко-естетски рат ? Да ли политички графити одражавају политичку климу и расположење грађана или су само израз бунтовних појединаца? О овим питањима и  street  artu  и графитима као феномену урбане културе данас у емисији Речено и прећутано говоре муралисткиња и докторка наука на факултету Примењених уметности Јана Даниловић, Дарко Kоцјан, новинар, есејиста и колега радио-водитељ и уметница Александра Петковић, познатија под псеудонимом ТKВ.