Емисија о радију и радиофонском стваралаштву

Ових дана обележили смо 65 година телевизије у Србији, јер је 23. августа 1958. емисијама експерименталног програма из још недовршеног студија на Сајму, започео званичан рад Телевизије Београд. На јавним местима у Београду је тада било свега 80 телевизора и само 36 у становима. Радио пријемника је, наравно, било много више, а потпуно разумљиво, пионири телевизије у нас у великој мери су били већ опробани и добро обучени радијски ствараоци – од спикера, преко сценариста, драматурга, редитеља, до музичких уредника...

У емисији „Невидљиви људи“, кроз призму личних сећања актера који су радијски „дрес“ заменили телевизијским, спортским жаргоном речено, правимо „први тим радијаша који су прешли у табор телевизијанаца“. Само од личних афинитета према омиљеној формацији зависи да ли бисмо улогу убојитог шпица дали Мићи Орловићу, ролу вихорног крилног нападача Срђану Барићу, а креације у везном реду препустили Радивоју Лоли Ђукићу и Новаку Новаку, уз коректора Николу Виторовића, док бисмо се у одбрани ослонили на поуздане чуваре (доброг говора) Бранислава Сурутку и Миодрага Здравковића, или бисмо, пак, већу минутажу поклонили Љиљани Марковић, Дејану Ђуровићу, Раши Попову, Љубивоју Ршумовићу… Извесно је једино да би и слушаоцима и гледаоцима утакмицу беспрекорно динамично коментарисао Марко Марковић.

И у редовној рубрици „Кутија за памћење“ - личност која је запажену каријеру имала у оба медија. Емитујемо одломке из разговора Милоша Јевтића са књижевником, академиком Павлом Угриновим, вођеног 1997. године за циклус емисија „Гост Другог програма". Павле Угринов (Василије Поповић) говорио је о томе како га је рад у Радио Београду упутио и на књижевно стваралаштво, а касније и на позицију уредника у драмском и серијском програму наше Телевизије.

Емисију уређује и води Ранко Стојиловић.