Staro srpsko pisano nasleđe: Sveti kralj i pisac

Prvih decenija 13. veka u srpskoj državi pod Nemanjićima stvoren je novi model svetovne i duhovne vlasti koji će u kasnijim vekovima razvijati i potvrđivati potomci velikog župana Stefana Nemanje.

Ostvarena je ideja autokefalnosti - Srpska crkva postaje samostalna. Sava dobija titulu arhiepiskopa srpskih i pomorskih zemalja, a srpska država prvog kralja - Stefana Prvovenčanog.

U emisiji "Sveti kralj i pisac" predstavljamo književna umeća Stefana Prvovenčanog. Poznato je da je Stefan izdao drugu osnivačku povelju Hilandaru koja se i danas čuva na tom svetom mestu. U toj povelji Stefan piše jednu od najlepših alegorija srpske srednjovekovne književnosti u kojoj u arengi (uvodnom delu) govori o bratu Savi. Poznato je i da je pisao Žitije Sv. Simeona - župana S. Nemanje i Žičku povelju čiji se prepis nalazi u manastiru Žiča na zidu pri ulasku u crkvu.

Stefan Prvovenčani je bio ne samo pisac nego i ličnost o kojoj su pisali drugi. Potpuniju sliku o njemu daje monah Teodosije, jedan od najcenjenijih hroničara srpskog 13. veka. On kaže da je "u vojsci Stefan iskusan i hrabrošću udivljen, a kad seđaše na čelu trpeze veseljaše blagorodnike bubnjevima i guslama, negovaše književnost i uz to beše vrlo razuman i vešt pripovedalac".

Prenosom očevih moštiju iz Hilandara u Studenicu i stvaranjem kulta Svetog Simeona Mirotočivog Sava oblikuje koncept o svetorodnom poreklu vladarske dinastije kroz formu vladar-monah-svetitelj. A to će slediti i drugi vladari iz dinastije Nemanjića. Novi status nemanjićke države odražava se i na freskama, u poznatim vladarskim povorkama i portretima.

U tom duhu možemo takođe tumačiti Stefana Prvovenčanog.

U igrano dokumentarnoj emisiji "Sv.kralj i pisac" govore istoričari, istoričari umetnosti i istoričari književnosti. Tematsku celinu o Stefanu Prvovenčanom čine dve emisije "Srpska kruna" i "Sveti kralj i pisac".

Urenik i scenarista: Ivana Kovačević
Montažer: Milan Radičević
Reditelj: Dragan M. Ćirjanić

broj komentara 0 pošalji komentar