Историја науке: Сима Лозанић

Редакција за науку и образовање РТС-а, завршила је снимање новог серијала под називом Историја науке, посвећеног знаменитим људима, који су оставили препознатљив траг у светској и домаћој науци, и утемељили поједине научне дисциплине у Србији.

Определивши се за кратку форму, документаристички приступ и играну структуру, аутори серијала створили су ТВ лексикон знаменитих научника, који ће трајно подсећати на њихово непролазно дело. Историја науке у тој форми представља 15 научника: Николу Теслу, Милутина Миланковића, Михајла Пупина, Милеву Марић Ајнштајн, Симу Лозанића, Михаила Петровића Аласа, Јована Цвијића, Јосифа Панчића, Јована Жујовића, Милана Недељковића, Владимира Јакшића, Атанасија Николића, Косту Стојановића, Тодора Селесковића и Војислава Суботића.
Уредничко-редитељски тим серијала определио се за сведену форму емисије, која у десетак минута сажима биографске одреднице, стваралачки опус, најзначајнија дела, али и друштвени ангажман великана науке. Примарно место у серији припало је Николи Тесли, човеку који је осветлио свет и визионарски промишљао о будућности, али и неколицини наших научника, који су славу и признања стицали широм света.

Историја домаће науке заступљена је портретима људи, школованих по европским универзитетима, који су били први професори и ректори новооснованог Београдског универзитета, али и оснивачи и чланови Друштва српске словесности и Академије наука и уметности.

Занимљива грађа о Сими Лозанићу, снимана је у пригодном музејском простору на Хемијском факултету, који садржи прве уџбенике из хемије, апаратуре, записе, архиву и фотографије овог угледног хемичара и првог ректора Београдског универзитета.

Сима Лозанић 1847-1935. Хемичар, научник, професор, творац првих модерних уџбеника, председник Српске краљевске академије и први ректор Београдског универзитета. Министар привреде и иностраних дела, дипломата, учесник у балканским и у Првом светском рату.
Ликови знаменитих људи оживљени су нимало претенциозном глумачком интерпретацијом и костимима, које је одабрала Биљана Михајловић.

Уредник и сценариста серијала Историја науке Борислава Николић, стручни консултант проф. др Александар Петровић продуцент Љубица Мирић Петровић, сниматељ Драгослав Бојковић, редитељ Иван (Вања) Милановић, спикер Жарко Обрачевић, монтажери Биљана Кунијевић и Ђорђе Анђелковић, сценограф Мирјана Андрејевић, организатор Милка Јовановић, асистент редитеља Зоран Јовановић.

Реприза, 08. август у  01:03 и 09:03

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво