недеља, 26. авг 2018, 17:40
Књижевност Старе и Јужне Србије: Григорије Божовић
Да ли звезда мање обасјава космичку ноћ ако нам залутали облак препречи поглед на њен сјај? Завист маскирана у идеологију; бес у тобожњу народну правду… све на правди Бога. Такав је изгледао последњи чвор на концу живота великог Григорија Божовића (1880 – вечност). Оптужен у мутном, стрељан у зору - још мутнију, иронично уочи рождества Христовог, оне ‘45. Без гробног белега, са одузетом земаљском чашћу, негде на подручју Београда, тамо где кости једног човека и даље под земљом блистају, као да она, та земља тог залуталог гроба, може сакрити сијање.
Само својим срцем у свом родном Ибарском Колашину, и целом Косову, и Метохији, Црној Гори, и посвуд целе Старе Србије кретао се и записивао Божовић. Његова реч, силна и древна, незапамћена у дотадашњој српској књижевности, неће се памтити ни код перољубаца након њега. Ту реч имао је само овај великан, у своје време познатији као дописник Политике, кијевски ђак, професор Призренске богословије, посланик и народни првак.
Његове приповетке окренуте човеку и љубави према њему: био он Србин, Албанац, или пак мрски Турчин. Увек на граници где ликови имају само два избора: бити Човеком или оно друго, што ретко срећемо у његовим делима.
Његово време, још путује кa нама у сусрет. Оно се не достиже пуким трајањем света. Оно је место на коме ће свако и само понаособ спознати каквог писца народи Балкана имају.
О том писцу једна епизода из циклуса серијала Књижевност Старе и Јужне Србије.
Директор фотографије: Славко Вељић
Редитељ: Владимир П. Петровић
Уредник и сценариста: Момир Карановић
Производња: Школска редакција РТС 2001.
реприза, 27. август у 01:40 и 09:40
Коментари