субота, 06. јан 2018, 20:00

Осам векова од крунисања Стефана Првовенчаног, 1. део

Српска држава и српски народ 2017. године прослављају осамсто година од првог краљевског крунисања једног српског владара. Те 1217. године, прву титулу краља понео је Стефан Првовенчани. средњи син Стефана Немање, када је на главу ставио крунидбени венац. Као велики жупан, Стефан Првовенчани владао је средњовековном државом Рашком од 1196. до 1217. са краћим прекидима, а као краљ од 1217. све до смрти 1227.

Али пре него што одговоримо на питања, од кога је стигла круна, да ли од Рима или Византије, да ли је Стефан зарад круне морао да пређе у католичанство, и да ли су биле две или једна крунидбена церемонија, кренућемо од места где је све почело.

А све је почело јачањем средњовековне српске државе која је називана Рашком, у другој половини 12. века, за време великог жупана Стефана Немање. Централна тачка Немањине владавине био је Стари Рас.
Стари Рас је био на данашњем простору Новог Пазара и околине.
Дакле, на југоистоку данашње Србије, Немањићи су учвршћивали српску државу.

И почињемо нашу причу питањем, шта данас затичемо на овим просторима где се рађала српска држава? Потом Вас водимо до српских владара пре Немањића, затим говоримо о Ани и Стефану Немањи и долазимо до владавине Стефана Првовенчаног и његовог краљевског крунисања.

Појашњавамо, зашто говоримо о Стефану Првовенчаном као првом српском краљу, када знамо да је и пре њега било српских краљева, попут његовог брата Вукана или краља Михаила, који се окрунио 1077.

Говоримо и о три брака Стефана Немањића. Прва супруга је из Византије. Евдокија је прва страна принцеза која долази на српски двор. Са њом Стефан има двоје деце, сина Радослава, будућег краља, и кћер Комнину.
Друга супруга (а те информације се бележе у малобројним историјским изворима), је бугарска принцеза и са њом Стефан добија сина Владислава, такође будућег краља.
Трећи брак склапа са Венецијанком, Аном Дандоло, која му рађа сина Уроша, такође будућег краља.

У владавини дугој два века, лоза Немањића дала је десет владара.
Једног жупана, седам краљева и два цара.

У емисији говоре бројни уважени историчари, археолози, историчари уметности и старешине српских храмова.

Емисија има два дела.

Аутор и сценариста Вера Катанић

Стручни консултант на сценарију је академик Љубомир Максимовић, директор Византолошког института САНУ

Сниматељи Вук Ћетковић, Драган Алексић,Часлав Ћоровић, Ненад Димитријевић

Монтажер Марко Роксандић

Дизајнер звука Иван Троскот

Реализатор Ернестина Глигоријевић

реприза, 7. јануар у 04:00 и 12:00