Dan Republike u Srpskoj, Badnji dan na Kosmetu – da li su RS i KiM nepovezani ili deo iste jednačine

Deveti januar, treći dan Božića u Srpskoj je Dan Republike. Svečana akademija održana je juče u Banjaluci, a danas u Istočnom Sarajevu centralna proslava 31. rođendana Republike Srpske. Međutim, događaj za Badnji dan na Kosovu i Metohiji, pucanje i ranjavanje srpskih dečaka koji su išli po badnjake u Gotovuši, nažalost je obeležio ove božićne praznike.

Miloš Vojinović, istoričar koji predaje na Univerzitetu u Firenci, smatra da je naivno očekivati oštru reakciju međunarodne zajednice i da bi trebalo razgovarati ne samo o tome šta se desilo, već i kako bi mogla da se vodi drugačija politika.

Smatra da je prethodnih godina bilo mnogo popuštanja Beograda, ali ne vidi gde to vodi ako imamo takve događaje.

"Srbija bi mogla da kaže – svaki napad na Srbe, mesec dana nikakvih pregovora sa institucijama u Prištini. Mislim da se tome malo šta može prigovoriti sa bilo koje pozicije", ističe Vojinović.

Politikolog Despot Kovačević, sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, podsetio je da su Srbi na barikadama upravo tražili da pripadnici takozvanih KBS ne mogu da ulaze u većinski srpske opštine bez dogovora sa lokalnim vlastima.

"Da je takav zahtev ispunjen, možda danas ovi dečaci ne bi bili ranjeni i taj čovek sa oružjem ne bi mogao da bude na tom terenu. Nažalost, to što se desilo podseća nas na razne događaje kroz istoriju. Uveren sam da reakcija neće biti, iskustvo nas tome uči. Bilo bi dobro da međunarodna zajednica to demantuje, da povuče bilo kakav potez koji bi išao u korist svih građana na Kosovu i Metohiji", dodaje Kovačević.

"Bazična bezbednost treba da bude stvar bez koje nema daljih pregovora" 

Vojinović je ocenio da, gledano kroz istoriju, postoji kontinuitet nedostatka bazične sigurnosti.

"Ne moramo sve rešiti sada, ne mora se o svemu pregovarati. Ali neke stvari koje dovode do bazične bezbednosti trebalo bi da budu prva stvar bez koje nema daljih pregovora", smatra Vojinović.

Pisac Vule Žurić izjavio je da se nije promenilo mnogo toga u odnosu na prošlost što se tiče odnosa Albanaca i Srba.

"Očigledno je da je tu jedna konstanta neizvesnosti i straha, međusobne netrpeljivosti, i očito dva pogleda na svet koje je teško pomiriti", smatra Žurić.

"Dejton je oklevetani mir, situacija na KiM drugačija"

Što se tiče Republike Srpske i pitanja da li su RS i KiM deo iste jednačine ili, kako glasi zapadni narativ, dva nepovezana slučaja, Vojinović smatra da su oni zapravo povezani.

"Ako pogledamo ko su akteri, ko je donosio najvažnije odluke o budućnosti teritorija, oni su povezani. Vidimo da nemamo baš jasne principe kada govorimo o politici na Balkanu", ukazuje Vojinović.

Dejtonski sporazum je, prema njegovim rečima, "jedan oklevetani mir".

"U Bosni i Hercegovini smo imali tri zaraćene strane, gde je stradalo preko 100.000 ljudi. Došao je Dejton i posle toga je nastupio mir. Mi imamo ratoborne izjave, ali to ostaje na nivou retorike. Nemamo ovakve situacije kao na Kosovu i Metohiji", objašnjava Vojinović.

Bosna i Hercegovina je, kako je ocenio, jedan primer vrlo uspešne postkonfliktne situacije, iako bi mnogi to hteli da promene.

"Ako pogledamo Bosnu i Hercegovinu i Kosovo i Metohiju, mislim da imamo jedan rat koji je završen i jedan rat koji nije završen", ocenjuje Vojinović.

Kovačević kaže da je 9. januar simbol koji ima svoju političku konotaciju. "Što ga više zabranjuju, to se više slavi", ističe on i dodaje da je to tako i sa drugim narodima.

"Prilično sam siguran da bi Putin dobro živeo i bez tog ordena"

Kovačević se osvrnuo i na dodelu ordenja juče u Banjaluci, kada je, pored patrijarha Porfirija, glumca Nikole Pejakovića, posthumno Siniše Mihajlovića i drugih, odlikovan i predsednik Rusije Vladimir Putin.

"To ordenje koje je podeljeno može da se tumači na različite načine. Ja sam prilično siguran da bi Vladimir Putin dobro živeo i bez tog ordena, a da je Milorad Dodik hteo da stavi na znanje da je on partner Vladimira Putina na Balkanu i da je potpuno okrenut Rusiji, što može nositi konsekvence različite prirode – da li pozitivne ili negativne, to ćemo videti", kaže Kovačević.

"U Republici Srpskoj ljudi žive u miru, u Sarajevu žive u primirju"

Vule Žurić kaže da Republika Srpska i dalje živi u tim danima koji se kreću nekako ispod površine zvanične istorije, gde je još sve u magli.

"To pokazuje koliko dugo traje proces stvaranja nečega što nije nastavak nečeg drugog, nego je potpuno novo", napominje Žurić.

Velika je razlika što, kako je primetio, u Republici Srpskoj ljudi žive u miru, dok se u Sarajevu 30 godina nažalost živi u primirju.

Smatra da je običan svet prihvatio mir kao trajno rešenje i da je osnovni problem u bošnjačkim političarima iz Federacije BiH koji drže svoj narod u zabludi i ne dozvoljavaju im da u svojim glavama i srcima shvate da je rat završen pre 30 godina.