Zečević: Pozicije Beograda i Prištine ostaju udaljene, ipak ima nekih pozitivnih stvari

Specijalni izaslanici Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak sastaju se u Beogradu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. U subotu stižu i izaslanici Nemačke i Francuske. Ipak, kao da rešenja nema ni na vidiku, naprotiv, izgleda da se situacija komplikuje.

Predsednik Vučić najpre će se sastati sa Miroslavom Lajčakom, a nakon toga uslediće trilateralni susret predsednika Vučića sa Lajčakom i Gabrijelom Eskobarom.  

Profesor Slobodan Zečević rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da pozicije obe strane, Albanaca na Kosovu i srpske vlade ostaju i dalje udaljene.

"Ima nekih pozitivnih stvari, Gabrijel Eskobar je rekao da treba da se formira ZSO, to je pozitivna stvar i preduslov za dalje razgovore sa Albancima na KiM, ali bi ta zajednica trebalo da bude ono što je potpisano u Briselu, a ne inovacija o kojoj nije razgovarano ni sa jedne, ni sa druge strane", ističe Zečević.

Što se tiče daljih razgovora, Zečević napominje da su pozicije prilično udaljene, pominje se francusko-nemački predlog koji će biti detaljno razjašnjen u subotu, ali ne zna da li će i nama u javnosti.

Iz zapadnih zemalja se poručuje da se uklone barikade. Lajčak je izjavio da barikade treba ukloniti političkim dogovorom a ne buldožerima.

Zečević ukazuje da "oni insistiraju na uklanjanju barikada, jer vide da se ide iz krize u krizu".

"Ne bave se uzrocima krize, ne bave se činjenicom da ZSO nije uspostavljena, da se krše ljudska prava Srba na Kosovu, da se ljudi hapse pod vrlo sumnjivim okolnostima, ne bave se time da je to model koji je primenjen u Hrvatskoj, kada su mnogi ljudi hapšeni a da nisu znali zašto, bave se posledicama a ne uzrocima", napominje Zečević.

Prema njegovim rečima, u EU i u Americi jasno da moraju da se bave uzrocima.

"Međutim, oni bi hteli da kosovski problem reše na onaj način kako su zamislili, kako oni žele. Žuri im se i vide u ovom trenutku priliku da izvrše pritisak na Srbiju, zbog stanja u Ukrajini, zbog toga što je Rusija okupirana tim problemom i misle da je Srbija usamljena na ovom evropskom prostoru i da bi možda mogli da izvrše pritisak da se reši problem u onom pravcu koji oni žele", istakao je Zečević.

Borelj i novi francusko-nemački predlog

Zečević kaže da verovatno u dokumentu ne piše da Beograd treba da prizna nezavisnost KiM, ali ceo dokument, koji je izašao u štampi, govori o tome da se odnosi Beograda i Prištine organizuju kao između dve nezavisne države, što znači – poštuje se teritorijalni integritet, ne sprečava se ulazak u međunarodne organizacije Kosova.

Mnogi ti elementi koji su nezvanično izašli u štampi govore o tome da se odnosi Beograda i Prištine uređuju tako kao da je reč o dve nezavisne države, ali da Beograd zvanično ne priznaje nezavisnost KiM, rekao je Zečević.

O mogućnosti odlaska vojske i policije na KiM 

Sutra će se na Vladi naći dokument za povratak srpskih vojnika i policajaca na KiM.

Zečević kaže da "oni" ignorišu Rezoluciju 1244, duh te rezolucije je da Kosovo ostaje deo Srbije i da se jedan deo naših oružanih snaga vraća na KiM kada se stvari stabilizuju, a stvari su otišle u pravcu nezavisnosti Kosova, za zemlje koje su je priznale.

Dodaje da "oni sa tog aspekta ne mogu da prihvate da se naša vojska i policija eventualno vrate, ne žele da prihvate tu ideju".

Kada bi se deo srpske vojske vratio na Kosovo, došlo bi do stabilizacije prilika i jačanja poverenja kod Srba da će moći da žive na tom prostoru, ovako više se ocrtava plan nezavisnosti Kosova za zapadne zemlje koje su priznale nezavisnost, koji će ići u pravcu iseljavanje Srba u centralnu Srbiju i ujedinjenje Albanaca, kaže profesor Zečević.

Zapadne diplomatske garancije

U mnogim situacijama se videlo da EU nema kapacitet da održi ono što je potpisala i da je na kraju potrebna intervencija SAD da bi se neki sporazum sproveo, podvukao je Zečević.

Zečević zaključuje da je odobrenje Vašingtona potrebno za svaki sporazum, što su pokazali sporazumi iz Dejtona i Minska.