Oko: Kosovo i Metohija najveći izazov nove Vlade, šta kadrovska rešenja govore o spoljnoj politici

Izazov broj jedan biće Kosovo i Metohija i zato cela vlada mora da ima jedinstvenu politiku, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pošto je objavio imena kandidata za nove ministre.

Docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić smatra da je to zapravo kontinuitet u poslednje dve decenije.

"Kosovo i Metohija, naročito od jednostranog proglašenja nezavisnosti, jeste suštinski izazov broj jedan za svaku Vladu Republike Srbije. Ovog puta će taj izazov biti nešto naglašen u odnosu na Vladu koja je formirana 2020. godine", dodaje Krstić.

Tada je, podseća, postojala kriza sa kovidom 19 kao akutna, a sada tema Kosova više dobija na značaju u kontekstu rata u Ukrajini.

"Spoljni pritisci se više vezuju za temu Kosova, a naročito sa strane zapadnih aktera, koji otvoreno kosovsko pitanje i dalje percipiraju kao mogući prostor za uticaj Rusije na Balkanu, naročito u Srbiji i sa tim u vezi će postojati dodatni pritisci da se ostvari napredak i zbog toga je mislim dodatno naglašeno. Treba imati u vidu da je pitanje Kosovo i Metohija vezano i za proces evrointegracija", ističe Krstić.

"Izaslanici skromniji, gase požare ili se trude da ne zapale novi"

Docent na Fakultetu političkih nauka Marko Dašić smatra da je teško napraviti hijerarhiju kada se govori o pitanju broj jedan, baš zbog isprepletanosti svih spoljnopolitičkih pitanja sa kojima se Srbija suočava bezmalo više od 20 godina.

"Svaka politička jedinica teži pre svega da preživi i da preživi u onim granicama koji su granice njenog teritorijalnog integriteta. Rekao bih da bi bilo pomalo neozbiljno skrajnuti Kosovo i Metohiju sa agende bilo koje Vlade", dodaje Dašić.

Ukazuje da posete spoljnopolitičkih izaslanika nisu ništa novo.

"Čini mi se da njihove posete u ovom trenutku dolaze malo skromnije u pogledu željenih učinaka. Baš zbog toga mi se čini da specijalni izaslanici prethodnih nekoliko meseci gase požare ili se trude da ne zapale neki novi. Sećamo se avgusta meseca. Čini mi se da Lajčak i Eskobar ovih dana dolaze i u Prištinu i u Beograd u potpuno izmenjenim okolnostima. Čini mi se da ih to pomalo i nervira zbog strateške stagnacije na terenu, ali to je realnost", objašnjava Dašić.

"Ni levo ni desno dok se ne apsolvira Briselski sporazum" 

Diplomata Zoran Milivojević ukazuje da dijaloga Beograda i Prištine već dugo nema.

"Kada pominjemo izaslanika, ja moram da kažem da se gospodin Lajčak ipak pokazao kao neuspešan. Do sada nismo imali nikakav proboj u dijalogu već skoro godinu dana. Moram da kažem da srpska strana zato ne snosi nikakvu krivicu", kaže Milivojević.

Prema njegovim rečima, mora se slediti nešto što je osnov dijaloga, a to je Briselski sporazum.

"Na njemu je počeo dijalog. On je osnov da mi uopšte uđemo u raspravu o normalizaciji odnosa i da uđemo u proces pristupanja Evropskoj uniji. On je prethodio početku pregovora i to je osnov cele te teme. Naprosto, jasno je da se ne može krenuti ni levo ni desno, dok se to ne apsolvira", napominje diplomata.

Beograd se tu razilazi, ukazuje, ne samo sa Prištinom, već i sa posredničkom stranom.

Šta kadrovska rešenja govore o spoljnoj politici nove vlade

Kada je reč o formiranju nove vlade, Krstić kaže da bi bilo preambiciozno samo na osnovu sastava govoriti da li će biti promene u spoljnoj politici, ali smatra da će ta politika imati kontinuitet.

Primetno je, dodaje, da u novoj vladi neće biti Aleksandra Vulina i Nenada Popovića, koji se percipiraju kao izuzetno proruski akteri.

Ocenjuje da je njihov izostanak na neki način balansiran i izostankom Zorane Mihajlović, gde se onda prema građanima šalje poruka da neće biti onih koji su označeni kao eksplicitno ili potpuno prozapadni.

Milivojević smatra da su otklonjene "kadrovske smetnje u Vladi", koje su, kaže, bile ekstremne ili na jednu ili na drugu stranu, što je proizvodilo tenzije ne samo u Vladi, nego i u unutrašnjoj politici.

Slaže se da će postojati politika kontinuiteta i tu prepoznaje dva rešenja.

"Ivica Dačić se vraća u resor. Za njega se vezuju dve stvari. Pored parafiranja Briselskog sporazuma, on je rodonačelnik kampanje otpriznavanja. Ovo je ustvari poruka da će pitanje Kosova i Metohije biti i dalje prioritet. Drugo rešenje je gospođa Tanja Miščević, koja je ekspert i koja je bila šef pregovaračkog tima, to je potvrda da ne odustajemo od evropskog puta", objašnjava Milivojević.

Napominje i da je izbor Tomislava Žigmanova za ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog poruka Hrvatima i poruka regionu, čime se oduzima važan argument u budućim odnosima sa Hrvatskom, pošto je Zagreb uvek imao primedbe u pogledu izbora predstavnika hrvatske manjine.

Dašić smatra da je izbor Tanja Miščević dobar za evrointegracije i da predstavlja simbiozu akademskog i profesionalnog rada.

"Sa druge strane, kadrovska rešenja govore dosta, ali treba imati u vidu nešto što je krov ove Vlade, a to je da je ideološki, odnosno programski, ova Vlada ista kao i prethodna", zaključuje Dašić.