Žiofre: Prilika da donesemo neophodne odluke ma kako bile teške; Vučić: Nazadovanje samo u jednoj oblasti

Predsednik Aleksandar Vučić sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanueleom Žiofreom, koji mu je predao Godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji 2022. Žiofre je na konferenciji za medije poručio da je Srbija potrebna Uniji kao partner, ali i istakao da je Srbija nazadovala kada je reč o usaglašenosti sa spoljnom politikom EU. Taj politički deo je obojio ceo izveštaj, rekao je predsednik Vučić.

Конференција за медије Вучића и Жиофреа

Вучић о КиМ: Тежак пут пред нама, неће бити добрих вести

Председник Србије рекао је да је, када је реч о Косову и Метохији, пред Србијом тежак пут, додајући да се плаши да за нашу државу неће бити добрих вести.

"Ако погледате нијансе из извештаја за Београд и за Приштину, видећете да смо нешто бољи или нешто мање лоше оцењени, али Србија није изазивала ниједну кризу, нити било шта друго. И по том питању је много тежак пут пред нама, и плашим се да за Србију неће бити добрих вести у наредном периоду", указао је Вучић.

Додао је да је то нешто чему морамо посебно да се посветимо у наредном периоду, како бисмо сачували мир и стабилност, као и оно што је срж наших националних и државних интереса.

Испуњени услови за кластер 3, отварање зависи од шире слике

На питање да ли будућност Србије зависи првенствено од косовског питања, и да ли очекује да отворимо неки кластер до краја године, шеф Делегације ЕУ у Србији је подсетио да је још прошле године закључено да су испуњени прелазни параметри за Кластер 3.

"Одлука је на земљама чланицама, оне морају да одлуче и посматраће ширу слику и свеукупни контекст, чак и ако спољна и безбедносна политика нису основни аспект, оне имају важну улогу у целом процесу и то је контекст у којем све ово трентуно посматрамо", рекао је Жиофре.

Питање дијалога Београда и Приштине има фундаментални аспект на путу ка ЕУ, и зато смо посвећени дијалогу, рекао је Жиофре и нагласио да су управо зато ЕУ и Мирослав Лајчак директно ангажовани у процесу дијалога.

Надам се да ће две стране ићи ка нормализацији, рекао је Жиофре и подсетио да је последњих неколико месеци било неколико криза у односима Београда и Приштине што, како је оценио, није било корисно.

Опширније Краће

Вучић: Ово је за нас важан папир, гледаћемо шта да поправимо

Председник Вучић је рекао да је извештај био фер и да су људи обавили посао на коректан начин. "Немам шта да им замерим, нису се слагали ни око Косова", рекао је Вучић.

Ово је за нас важан папир, гледаћемо шта да поправимо, Србија ће гледати да напредује на европском путу, да владавина права и економија иду напред, истакао је председник Србије.

Разумели смо поруку, знам колико се мучи Жиофре и свако од нас кад оде у Брисел, рекао је председник.

Имамо у виду све што је написано, разматраћемо позицију земље на дневном нивоу, додао је Вучић.

Наш територијални интегритет има другачији значај за нас него за њих, навео је Вучић.

Жиофре је рекао да нема замрзавања процеса. "Настављамо с радом, желимо дипломатску иницијативу, да улажемо средства у Западни Балкана и Србију", каже он.

Нисамо сагласни у неким питањима о којима ћемо разговарати, радимо на путу Србије ка ЕУ и то остаје циљ, закључио је Жиофре.

Вучић: Назадовање само у једној области – усаглашености у спољној политици

Председник Србије Александар Вучић рекао је да је у великој мери сагласан са написаним у извештају, али да је суштина оно што му је и сам шеф Делегације Емануеле Жиофре рекао – однос Србије према увођењу санкција Руској Федерацији.

Додао је да Београд разуме Брисел, али да Србија није гласала ни за једну декларацију против РФ.

"Рекао сам да ћемо и са великом озбиљности узети у обзир њихове ставове, предлоге и мишљења и тај политички део је обојио цео извештај и то је једини део у ком смо назадовали – у нашој усаглашености са декларацијама ЕУ о спољној политици", рекао је Вучић.

"Прилика да донесемо неопходне одлуке ма како оне биле тешке"

Жиофре је истакао да су Србија и ЕУ блиски партнери и да трговинска размена сваке године расте, а прошле је износила 32 милијарде евра.

"ЕУ је први инвеститор у Србији, а прошле године смо имали директне стране инвестиције од 1,85 милијарди евра и највећи смо донатори јер верујем да вреди улагати у Србију и да Србија буде део наше породице", навео је шеф Делегације ЕУ.

Поручио је да Србија и ЕУ имају заједничку будућност и да тренутна безбедносна криза која потреса Европу и свет захтева веће јединство.

"Сада је више него икада пре потребна политичка инвестиција ЕУ на Западном Балкану и треба да искористимо ову прилику да донесемо неопходне одлуке ма како оне биле тешке, како бисмо ишли напред", поручио је Жиофре.

Жиофре: Потребна нам је Србија као партнер

Жиофре је рекао да се овај извештај односи на политичке критеријуме. "Известили смо о изборима 3. априла. ЕП је био ангажован у унапређењу услова политичких актера. Дошло је до већег плурализма у парламенту и парламентарна слобода је поштована", рекао је Жиофре.

Жиофре је казао да је постигнут известан напредак у области правосуђа пошто је Србија предузела важне кораке ка јачању независности и одговорности правосуђа уз уставне промене које су се десиле након референдума о амандманима.

Савет Европе је закључио да је тај процес био инклузиван и транспарентан и да је сада важно наставити са законима за имплементацију.

"Одређен напредак је постигнут у броби против корупције уз препоруке ГРЕКО тела Савета Европе, који је закључио да су амандмани закона о борби против против корупције идентификовали недостатке који треба да се превазиђу", рекао је Жиофре.

Како је навео, ограничен је напредак у борби против организованог криминала, пошто је број истрага повећан, али је број оптужница и првостепених пресуда смањен, а ограничена је и коначна заплена имовине стечене криминалом.

"Нисмо имали напредак по питању медија и слободе изражавања, радило се и у овој области када реч о безбедости новинара и формиране су радне групе. Полиција и тужилаштво су брже реаговали на претње, али кључно питање је да се главно законодавство и стратегије у тој области не спроводе у потпуности, посебно када је реч о Закону о јавном информисању и Закону о електронским медијима. У другим областима није било напредовања већ назадовања", навео је Жиофре.

Рекао је да је Србија назадовала у спољним односима и када је реч о усаглашености са спољном и безбедносном политиком, где је забележен пад, што је повезано с "мерама које су предузете након ничим изазване агресије Русије на Украјину".

"Србија се није ускладила са рестриктивним мерама против Русије и препорукама високог представника ЕУ о овом питању", рекао је Жиофре.

"Потребна нам је Србија као партнер", рекао је Жиофре.

Опширније Краће

Жиофре: Проширење ЕУ је инвестиција у мир

Емануеле Жиофре је захвалио председнику Вучићу и министарки Јадранки Јоксимовић на сарадњи у протеклих 12 месеци.

"Уложили смо напоре да будемо што објективнији и надамо се да ће документ бити корисна алатка за даљи напредак у процесу евроинтеграција", рекао је Жиофре.

Указао је да се Европа тренутно фокусира на последице рата у Украјини.

"Тај догађај је променио безбедносну ситуацију у Европи из корена, видимо да цивили свакодневно гину, разара се инфраструктура, ово има огроман утицај на све у Европи, укључујући и политику проширења, и мислим да се сви слажу да је проширење геостратешка инвестиција у мир, безбедност и просперитет ЕУ више него икада пре", рекао је Жиофре.

U Briselu je objavljen objedinjeni izveštaj o napretku zemalja Zapadnog Balkana u sprovođenju reformi i evropskim integracijama.

U okviru izveštaja, najvažnije ocene o napretku Srbije obrazložio je komesar za proširenje Oliver Varhelji.

Deo izveštaja koji se odnosi na pravosuđe i političke procese dobio je pozitivnu ocenu, a u odnosu na prethodni izveštaj, negativan bilans je u usklađenosti spoljne politike.

"Srbija nam treba kao iskren politički partner i saveznik koji deli s nama zajedničke vrednosti, bezbednost i prosperitet. U današnjem geopolitičkom kontekstu, jasno je da Srbija treba više da radi da bi se uskladila sa spoljnom politikom Unije uključujući sankcije protiv Rusije", rekao je Varhelji u Briselu.