Grubješić: Nisu problem samo registarske tablice, veće prisustvo SAD uliva nadu

Iako s jedne strane teku rokovi za formiranje nove Vlade Srbije, prioritet je ipak činjenica da je vremena sve manje i do 1. septembra. Još nedelju dana deli nas do stupanja na snagu odluke Prištine da uvede režim tablica.

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić rekla je, gostujući u Dnenviku RTS-a, da ima više pitanja nego odgovora, naročito posle posete Prištini Eskobara i Lajčaka - kakva je to poseta bila, da li stižu u Beograd sa boljim vestima nego što je to bilo u Briselu.

Ključno pitanje je, kako napominje, može li Srbija da izađe iz nemoguće pozicije u koju je stavljena jer ustupke ne može da pravi, stalo nam je svima do očuvanja mira i stabilnosti, do uspostavljanja normalnog života Srba na severu KiM.

"Očekujem posle današnjih sastanaka ipak neko razjašnjenje, da li je tačno da je zvanični predlog da se odloži primena jednostranih akcija Prištine za tri meseca, jer tako se nešto čulo i posle sastanka u Briselu. Informacija je bila tada da je Kurti to odbio, da li je sada pristao. Nismo juče mogli da čujemo njihovo obraćanje na konferenciji za medije, dobili smo razna saopštenja što kosovskih medija i kosovskih vlasti iz kojih zaključujemo da su besni na Eskobara i Lajčaka jer su se po njima stavili na stranu Srbije", kaže Grubješićeva.

Šta je uopšte kompromis

Grubješićeva kaže da bi taj predlog kratkoročno doveo do smanjenja tenzija, ali da ne bi rešio problem.

Nije problem samo u registarskim tablicama i ličnim dokumentima, u besmislenim zahtevima da Srbi koji žive na severu Kosova moraju da imaju neku vrstu dozvole da bi tu živeli, to je besmisleno, dodaje ona.

Nije to ključni problem, slon u sobi je pitanje statusa Kosova, to je ono što Kurti nameće u svakoj izjavi i priznanje nezavisnosti od strane Beograda, rekla je Grubješićeva.

"Kurti ne želi da se politikom malih koraka i sporazuma rešavaju konkretni problemi građana, i Srba i Albanaca, a to je pristup koji su do sada imale i EU i SAD i Srbija u krajnjoj liniji jer svi sporazumi koji su postignuti, a od kojih većina nije ni primenjena na KiM, imali su za cilj da se svakodnevni problemi rešavaju", kaže ona.

Da li je dijalog ušao u novu fazu

Grubješićeva kaže da je dijalog upao u ćorsokak kada je na čelo vlade u Prištini došao Kurti.

"Nezavisnost je postavljena kao jedini cilj, ništa ih ne interesuje, kada je došao na vlast Kurti je napravio listu prioriteta - dijalog sa Beogradom je bio na poslednjem mestu, zainteresovanosti Prištine za kompromisom nema", dodaje Grubješićeva.

Ono što uliva nadu je veće prisustvo SAD, veći angažman, jer realno jedino SAD mogu da izvrše uticaj na vlasti u Prištini, kaže Grubješićeva.

Prema njenim rečima, Kfor mora da garantuje bezbednost na KiM.

"Verujem da su sada ozbiljnije pristupili, da su se rasporedili gde treba i da se neće ponoviti mart 2004. i užasne scene paljenja kuća, manastira, pogroma i isterivanja Srba", kaže Grubješićeva.

Kfor je po Rezoluciji 1244 odgovoran za bezbednost na teritoriji čitavog KiM.

O novoj Vladi Srbije 

Govoreći o novoj Vladi Srbije, Grubješićeva kaže da su rokovi počeli da teku od momenta konstituisanja Skupštine, vremena ima, sve pripremne radnje se obavljaju, ne vidi razlog da svaki dan govorimo – kada će biti formirana.

"Očekujem da kada se sklope svi dogovori i sve kockice da tada bude u zakonskom roku formirana. Ista ili slična politika s modalitetima koje će doneti novi ljudi, kurs ostaje isti, ubrzanje procesa evropskih integracija, očuvanje teritorijalnog integriteta i ključno je da se jesen i zima dočekaju energetski stabilni", rekla je ona.

Smatra da je rasprava u Skupštini na posebnoj sednici važna i trebalo bi da se održi što pre.

"U prethodnim sazivima kada god se raspravljalo o KiM nije do kraja bio uspostavljen konsenzus, nadam se da će možda ovaj saziv parlamenta napraviti korak dalje i postići konsenzus, gde ne bi trebalo da bude partijskih razlika oko strateških pitanja", zaključila je Grubješićeva.