Milivojević: Srpski stav o Ukrajini nesporan i za Rusiju i za Zapad

Bivši diplomata Zoran Milivojević, komentarišući stav Srbije o Ukrajini u Jutarnjem dnevniku, rekao je da smo uspali da sačuvamo stara prijateljstva i da, s druge strane, nastavimo evropski put i da to pokazuju saopštenja iz najznačajnijih ambasada. Ruska ambasada kaže da razume stav Srbije bez obzira na to što je podvučeno u stavu da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, a iz američke ambasade imamo stav da pozdravljaju poštovanje međunarodnog prava i principijalan stav Srbije da poštuje teritorijalan integritet Ukrajine.

"To govori da je ovaj stav potpuno na mestu i on proizlazi iz interesa Srbije i međunarodnog položaja države. Srbija od početka ukrajinske krize od 2014. stoji na poziciji međunarodnog prava i od tog trenutka poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, taj se stav nije promenio", naveo je Milivojević.

Dodao je i da Srbija nije član NATO-a i nema obavezu da sledi njihove geostrateške interese u odnosu prema Rusiji, već zadržava pravo da kaže šta su njeni nacionalni interesi.

"Važno u vezi sa evrointegracijama je da je proces usaglašavanja spoljne politike proces koji ide sa procesom pristupanja. Poglavlje 31 nije otvoreno, tako da po tom osnovu ne postoji obaveza. Srbija je u obavezi da usaglasi spoljnu politiku sa EU u momentu potpisivanja pristupnog ugovora, a to je na dugačkom štapu", naveo je bivši diplomata.

Kako je rekao, za nas je važan stav principijelno vezan za međunarodno pravo zbog naših nacionalnih interesa posebno u vezi sa Kosovom i Metohijom.

Komentarišući da je stav Srbije prenet pod oznakom hitno i u Rusiji i na Zapadu, Milivojević kaže da se stav Srbije očekivao upravo zbog međunarodnog položaja Srbije, koja je vojno neutralna i politički nezavisna, i zbog toga što imamo komunikaciju i sa jednom i drugom stranom.

"Mislim da je stav Srbije jasan i nesporan i za jednu i za drugu stranu, što odražavaju i reakcije", kaže Milivojević dodajući da je neophodno da svi budemo ujedinjeni zbog delikatne situacije jer se posledice te situacije mogu preliti i na nas.

"Ovi stavovi su u osnovi i državnog i nacionalnog interesa, ali i u osnovi međunarodnog položaja koji Srbija ima i zato je neophodno da se držimo stava", istakao je.

Bilo je jasno da se NATO neće mešati 

Kada je reč o tome da li je Volodimir Zelenski očekivao veću podršku Zapada, Milivojević je ocenio da je odavno bilo jasno da se NATO neće mešati i da se ne može očekivati neko vojno angažovanje te da je isključena konfrontacija na relaciji Rusija–NATO kao i da je Zelenski kao ozbiljan političar morao na to da računa.

Podsetio je da je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da su njegovi ciljevi demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

"Demilitarizacija znači potpuno isključenje mogućnosti da Ukrajina uđe u NATO i da bude u vojnom smislu u situaciji da preti Rusiji. Denacifikacija na neki način znači promenu vlasti u korist sistema koji bi bio proruski, a ne prozapadni. Rusi neće izaći iz Ukrajine ako to ne realizuju", istakao je Milivojević dodajući da će Rusi insistirati da se uspostavi vlast koja je bliska Moskvi, za šta postoje osnove.

Napominje da će se zaokružiti i Donjecka i Luganska oblast u administrativnim ukrajinskim granicama, jer su do sada Rusi držali polovinu tih oblasti, što je važno da mogu da kontrolišu zaleđinu Krima.

Milivojević navodi da se događa tipičan rat informacijama, Zelenski će odbijati da prizna da je Ukrajina izgubila rat i to je njegova polazna pozicija u pregovorima koji dolaze.