Borelj za RTS: Ne takmičimo se sa Amerikom, moramo da otvorimo dijalog

Tokom bogate političke karijere, 72-godišnji Žozep Borelj, ekonomista i inženjer, bio je šef diplomatije Španije i predsednik Evropskog parlamenta. Katalonac po rođenju, socijalista po opredeljenju, poznat je kao odlučan zagovornik jedinstva Španije. Ipak, smatra da Kosovo i Katalonija nisu za poređenje.

O detaljima posete Beogradu i Prištini, rešavanju kosovskog problema i evropskom putu Srbije, šef evropske diplomatije govorio je za RTS.

Moramo da otvorimo dijalog i na Evropskoj uniji je da pomogne u tome. Mislim da moramo biti aktivni. Ako se ništa ne uradi, problem će ostati nerešen, a put Srbije i Kosova ka Evropskoj uniji biće doveden u opasnost. Znam da su proteklih meseci napetosti skočile između dve strane, kada je reč o taksama i diplomatskim aktivnostima. Moramo da spustimo tenzije, da se vratimo na situaciju u kojoj je dijalog moguć. Za nas u Evropskoj uniji to je investicija, ne radimo to zbog sebe već zbog pomirenja i mira. To bismo voleli da se dogodi na Zapadnom Balkanu. 

Kako Vi, kao visoki predstavnik EU, gledate na inicijativu SAD i specijalnog izaslanika predsednika Trampa Ričarda Grenela da se u dijalogu Beograda i Prištine fokus stavi na ekonomiju. Hoće li Amerika preuzeti primat u pregovorima i da li će Unija imenovati specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine?  

Mi se ne takmičimo sa Sjedinjenim Američkim Državama. Mislim da je za predsednika Trampa ekonomija sve, ali politika je izuzetno važna. To nije ekonomski problem, ali čak i sa ekonomske tačke gledišta Evropska unija je uložila mnogo novca i u Srbiju i u Kosovo, mnogo više od Sjedinjenih Država. Nastavićemo to da radimo i da pomažemo. Ne takmičimo se s njima.

Svi treba da doprinesu procesu dijaloga i jednoga dana možda će biti normalni odnosi među ljudima na Zapadnom Balkanu, kao što je u Evropskoj uniji danas, gde su granice nevidljive. Možda je dobra ideja da imamo specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, nekoga ko dobro poznaje region, ko je iskusan diplomata, ko ima moje poverenje i jak kapacitet, jer to je problem na kome treba raditi svakodnevno, a ne povremeno da se dolazi iz Berlina i Brisela da bi se nešto reklo. On mora biti snažno posvećen tome, dok se ne postigne sporazum. 

Dolazite iz Španije gde ste bili ministar spoljnih poslova. Španija je jedna od pet zemalja članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Ima nagoveštaja da Španija neće učestvovati na samitu EU i Zapadnog Balkana u Hrvatskoj u maju zbog učešća prištinske delegacije. Kakav je Vaš stav o tome? 

Bio sam ministar spoljnih poslova Španije, zemlje koja nije priznala nezavisnost Kosova s dobrim razlogom. Sada više nisam šef diplomatije Španije i imam odgovornost prema Evropi i moram da zaboravim stav svoje zemlje i branim evropski stav. Evropska unija nije priznala Kosovo jer nema kapacitet da to uradi. Hajde da pokušamo da radimo najbolje što možemo da olakšamo dijalog. Na tome ću raditi. Ljudi treba da shvate da kada radite na evropskom nivou, ne možete pratiti poziciju vaše zemlje.

Srbija je do sada otvorila 18 od 35 poglavlja, dva su zatvorena. Može li se očekivati veća dinamika u narednom periodu, s obzirom na to da je Srbija spremna za otvaranje još nekoliko poglavlja? 

Ceo pregovarački proces je stavljen na čekanje, zbog pozicije Francuske i još nekoliko zemalja o otvaranju pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom. Na sledećem sastanku Evropskog saveta objavićemo novu metodologiju proširenja, jer mnogi smatraju da je ta metodologija teška i da suviše dugo traje. Ona mora biti fleksibilnija i produktivnija, kako bi se sporazumi postizali brže i lakše. 

Očekuje se i otvaranje novih fondova za zemlje kandidate, ali da li trenutno unutar EU postoji politička volja da se otvore kohezioni fondovi? 

Ne mogu vam dati precizan odgovor. Znam da se o tome razgovara, postoje drugi fondovi ali su kohezioni fondovi rezervisani za zemlje - članice Evropske unije. 

Ne možete nam obećati ništa? 

Ne obećavam, ali ništa i ne odbacujem.