Samit Centralno-evropske inicijative – o evropskim fondovima, čeliku i zamoru u proširenju

U Rimu su obeležene tri decenije postojanja Centralno-evropske inicijative koja okuplja zemlje EU, Zapadnog Balkana i tzv. evropskog susedstva. Prisustvovala je i predsednica Vlade Srbije. Još jednom je poslata poruka da zemlje našeg regiona imaju evropsku budućnost bez obzira na promenu metodologije pristupa o kojoj se govori u poslednje vreme.

Dva dana posle pada Berlinskog zida u Mađarskoj je osnovana regionalna inicijativa zarad pomoći zemljama na evropskom putu. Iako ne poput Berlinskog, na evropskom putu je opet zid. Zove se zamor u proširenju. On brine skoro polovinu članica Centralno-evropske inicijative koje Uniji streme, a posebno posle odluke da Severna Makedonija i Albanija ne dobiju datum za početak pregovora.

"Mi ćemo nastaviti istim putem, ne zavisi od nas. Daćemo sve od sebe da ostvarimo svoje ciljeve, a onda je sve na njima", rekao je premijer Albanije Edi Rama.

"Rekla bih da je sa novom Evropskom komisijom koju sada imamo došla nova energija koja meni daje razloge optimizam", navela je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

Zemlje koje žele u Uniju zaglavljene su između dva evropska stava – Makronovog koji predviđa i nazadovanje i grupe zemalja koje imaju nešto blaži pristup.

"Centralno-evropska inicijativa stoji između istoka i zapada. Otvorili smo i predstavništvo u Briselu da bismo bili veza između EU i zemalja koje žele da budu njeni članovi. Italija veruje u širenje EU na Zapadni Balkan, neće stati dok se konačni cilj ne postigne", naveo je italijanski premijer Đuzepe Konte.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković rekao je da ako postoji jedna zemlja koja zagovara proširenje uz ispunjavanje kriterijuma da je to Hrvatska.

"Mi smatramo da ideje koje smo čuli, koje se odnose na metodologiju, mogu doći u obzir ako će dodati novu kvalitetu, poboljšati i ubrzati proces. Ako je riječ o novoj metodologiji ili nekim mehanizmima koji bi ga usporili, učinili ga težim još, zahtjevnijim, kojim bi bilo teže ostvariti cilj, onda to nije dobro", istakao je premijer Hrvatske Andrej Plenković.

Samitu je prisustvovao i šef slovenačke diplomatije Miro Cerar. 

"Slovenija ne pristaje da se evrointegracijski proces zaustavlja ili vraća, već da se intenzivira", istakao je ministar spoljnih poslova Slovenije Miro Cerar.

O srpskoj evropskoj perspektivi, a u iščekivanju predloga Komisije početkom godine, Ana Brnabić je razgovarala sa komesarom za proširenje EU.

"Razgovarali smo o tome da on možda izdvoji vreme za posetu Republici Srbiji do kraja januara. On je potvrdio tu novu energiju i potvrdio da i sa novom metodologijom koju možemo očekivati, to može ići samo u smeru mnogo brže dinamike, mnogo jasnijih uslova koji se stavljaju pred zemlje koje žele da postanu članice EU i mnogo veće predvidljivosti i jasnijih signala za zemlje kakva je Srbija", kazala je premijerka Brnabić obraćajući se novinarima.

Dok se čeka zeleno svetlo na evropskom putu, prohodniji je ekonomski, otuda je to druga tema na agendi.

"Izuzetno važna stvar o kojoj smo razgovarali su kvote na uvoz čelika koje je EU uvela svim trećim zemljama, pa tako i Srbiji. Ja sam i komesaru Varheljiju rekla da je to svakako i političko pitanje koje mi želimo da pokrenemo sa Evropskom komisijom. On mi je obećao da će razgovarati sa komesarom za trgovinu Hoganom razgovarati o tome i ja se nadam i očekujem da ću uskoro putovati u Brisel da razgovaramo zajedno o tome", navela je Ana Brnabić.

U tri decenije postojanja Inicijative koja ima svoje fondove i ako ne velike stalo je 170 zajedničkih projekata – od reforme malih preduzeća do obnove pruga. Vredni su gotovo 30 miliona evra.

broj komentara 0 pošalji komentar