Brnabić: KiM se ne kupuje niti prodaje, vratimo se međunarodnom pravu

Ana Brnabić navodi da Srbija neće dozvoliti da Priština sve dobije, a Beograd sve izgubi.

"U ovom trenutku treba da vidimo koliko najviše možemo da dobijemo, a najmanje da izgubimo i da budemo racionalni i realni po tom pitanju. Ali da Srbija sve izgubi, a Priština sve dobije – to nije prihvatljivo, a ni fer rešenje", rekla je Brnabićeva.

Ali Kosovo nije tu da se kupuje ili prodaje, dodaje Brnabićeva, komentarišući predloge koji se mogu čuti u poslednje vreme o tome da bi Srbiji za priznanje trebalo ponuditi više od članstva u EU.

"Treba se vratiti na polje međunarodnog prava i pravde", poručuje Brnabićeva i naglašava da bi evropske integracije trebalo da zavise od drugih standarda, a ne političke odluke koja ima veze sa KiM.

Ističe, međutim, da je Srbija u ovom trenutku daleko od bilo kakvog rešenja, a ne vidi razlog za optimizam ni kada je reč o nastavku dijaloga, koji je prekinut nakon što je Priština uvela takse.

"Beograd je tolerisao mnoge provokacije Prištine zbog mira i stabilnosti, ali su takse stvorile atmosferu u kojoj više nije moguć nikakav dijalog. Čim takse budu ukinute, i mi smo spremni da nastavimo dijalog", navela je Brnabićeva.

Zamrznuti konflikt ne odgovara nikome 

Upozorava i da zamrznuti konflikt – zamrznuta nestabilnost nikome ne odgovara, ponajmanje Srbima na KiM, ali ni svim građanima Srbije, te da nije dobra za celokupan ekonomski napredak države.

Premijerka, međutim, navodi da je Beograd prethodnih godina postigao neverovatan i neočekivan uspeh jer su zemlje za koje je kosovsko pitanje bilo zatvoreno, među kojima i najveći proponenti nezavisnosti takozvanog Kosova, pristale da se vrate za sto i vide šta bi moglo da bude obostrano prihvatljivo rešenje.

"Predsednik Aleksandar Vučić uspeo je da jednu temu koja je bila završena i zatvorena ponovo stavi na sto i da danas svi žele da čuju šta je za Srbiju prihvatljivo rešenje", izjavila je Brnabićeva. 

Kritikuje bivše vlasti što od 2008. godine nisu uradile "ništa da bi zaštitile Ustav Srbije, kao i odluku tadašnjeg Ministarstva spoljnih poslova posle koje je usledilo po Beograd loše mišljenje Međunarodnog suda pravde da jednostrano proglasena nezavisnost Kosova nije suprotna međunarodnom pravu, ali i pristanak da se kosovsko pitanje izmesti iz UN u EU".

"Čini mi se da smo sve do tada učinili na sopstvenu štetu iz nekog razloga, neznanja, neodgovrnosti, nebrige, nadam se ne nečeg daljeg od toga", rekla je Brnabićeva.

Sužen prostor na međunarodnoj sceni

Upitana kako vidi prostor na međunarodnoj sceni u kojem se Srbija bori za svoje interese, Brnabićeva kaže da je on veoma sužen, a za to okrivljuje bivše vlasti, koje, kaže, tokom dvehiljaditih godina nisu učinile ništa da međunarodnoj zajednici ukažu na realnost.

Upitana koji su najurgentniji sporovi koje bi Srbija trebalo da reši sa svojim susedima, Brnabićeva navodi da je to pitanje granica sa Hrvatskom i BiH, ali i most Ljubovija–Bratunac.

"Ako me pitate šta je prioritetno, odnosno pitanje nad pitanjima, to je onda taj most, jer mi je neverovatno da građani koji žive tamo ustanu ujutru, vide most, ali ne mogu da pređu nego moraju da idu na druge granične prelaze", navodi premijerka.

Podseća da postoji jasan dogovor da će Srbija finansirati most, Republika Srpska pristupne prelaze, a BiH granične prelaze i da će dati dozvolu za njihovo otvaranje, što se nije dogodilo.

Nada se da će u BiH uskoro biti formiran Savet ministara i da će se raditi na rešavanju tog pitanja.

Pitanje granica rešavati bilateralno

Kada je reč o granicama, Brnabićeva podseća da su formirane komisije koje se bave tim pitanjem, ali ocenjuje da u ovom trenutku nije pravo vreme da se sa tim nastavi, jer vlast u BiH nije formirana, a u Hrvatskoj "to nije oportuno zbog njihove pripreme za kampanju".

"Nadam se da ćemo moći, bez preteranih emocija i strasti, da sednemo i dogovorimo se i o tom pitanju", ističe Brnabićeva i dodaje da je svakako bolje da se to pitanje reši bilateralno, nego da se ide na međunarodnu arbitražu, kao što su uradile Slovenija i Hrvatska, što bi moglo da odloži ulazak u EU, koja to pitanje, sve dok je na arbitraži, neće tretirati kao zatvoreno.

"Nama je u interesu i naša politika je politika saradnje, regionalne saradnje i bolje povezanog regiona", navela je Brnabićeva.

Komentarišući kritike koje je prate otkad je, na predlog Aleksandra Vučića, postala premijer, da je "kolaboracionista" i alibi za Vučićevu politiku, kao i da je zarad vlasti pogazila neke od svojih principa, kaže da nije kompromitovala nijedan svoj stav.

"Nisam kompromitovala nijedan stav" 

Saglasna je, dodaje, sa Vučićevom politikom i sa velikim zadovoljstvom je prihvatila poziv da uđe u Vladu zbog, kako navodi, "hrabrih poteza koje je posle mnogo vremena Vučić učinio, ne samo u domenu ekonomije već i spoljne politike i KiM".

"Nisam kompromitovala nijedan stav, naprotiv, dobila sam prostor da pomognem svojoj zemlji, uradim ono što je dobro za nas i time je promenim ne na strateškom, nego na svakodnevnom nivou", istakla je Brnabićeva.

Navodi da u Vučiću ima saveznika jer oboje, kaže, gledaju da sve što urade za državu, osete i građani.

"Imamo dobre odnose sa Kinom, a kako to građani vide? Kroz Železaru. Došao je premijer Japana, to građani vide kroz fabriku 'Tojo tajers' i tako dalje...", navodi Brnabićeva.

Ona je kritizerima poručila da su mogli da kritikuju i pre 15 godina, kada su, na primer, po izvod iz matične knjige išli fizički na šalter ili kada im je poslodavac na šest meseci overavao na šalteru zdravstvenu knjižicu.

Priznaje da mora još mnogo toga da se uradi, ali ističe da bi Srbija mnogo brže napredovala da su neke stvari koje su urađene 2014. ili 2016. godine završene mnogo ranije.

"Ja sam zadovoljna svime što smo uradili, žao mi je što nismo brže, ali tek od 2014. postavljamo temelje za razvoj i normalnu državu. Danas sam ponosna što sam deo tima Aleksandra Vučića i srećna sam koliko je urađeno za zemlju i koliko je promenjena u poslednjih pet godina", zaključila je Brnabićeva.