Intervju: Boris Tadić

Na kraju smo jedne  izuzetno teške godine, a što se tiče one naredne 2009. ekonomisti se već nedeljama utrkuju da pronađu adekvatnu nijansu crne boje ne bi li je opisali.

Trenutak je, dakle, da govorimo o državnim poslovima Srbije u jednom novom ekonomskom ambijentu, ambijentu svetske ekonomske krize.

- Gospodine Tadiću, u važne državne poslove spada naravno i sve ono što se tiče Vojske i sistema bezbednosti, i danas je po svemu sudeći održana jedna maratonska sednica Saveta za nacionalnu bezbednost. Kažem, po svemu sudeći jer smo očekivali da će do naših udarnih informativnih emisija stići i neko saopštenje. Nije ga bilo. Recite nam ono što možete, ili što hoćete u ovom trenutku da kažete o toj sednici.

Tadić: Ova sednica kao i uvek posvećena je analizi bezbednosne situacije, i građanima na samom početku mogu da kažem da su naši odbrambeni potencijali, da je stanje sistema odbrane u Srbiji dobro, i da oni mogu biti bezbedni. Mogu biti bezbedni i za Novu godinu i u budućnosti. Analizirali smo i situaciju u borbi protiv organizovanog kriminala.

Tu se suočavamo sa svojevrsnim izazovima zato što ljudi koji se bave organizovanim kriminalom u regionu ne priznaju granice, vrlo su dobro upućeni jedni u druge, i maltene ne može se identifikovati nijedan slučaj zločina, ili akt organizovanog kriminala a da nije bilo neke međuregionalne povezanosti.

Govorili smo i o situaciji nakon policijske akcije u Preševu, i možemo reći da je ona izvedena potpuno u skladu sa zakonom Srbije, i da apsolutno nije usmerena protiv Albanaca u Preševu i južnim srpskim opštinama već je, prosto, usmerena protiv onih ljudi za koje nedovosmisleno postoje dokazi da su umešani u zločine tokom ratnih zbivanja na Kosovu i Metohiji. Bilo kako bilo, ovi dani koji su iza nas obilovali su diskusijama u javnosti vezano za sistem odbrane i odnos između ministra odbrane i načelnika Generalštaba.

S tim u vezi ja sam potpuno svestan svojih ustavnih obaveza, i sutra ću obavestiti javnost o vlastitim odlukama, ali danas sednica Saveta za bezbednost bila je posvećena i Vojsci Srbije i sistemu odbrane uopšte, i konstatacija da je odbrana na zavidnom nivou je nešto iza čega apsolutno stojim, iza čega stoje i svi nadležni u sistemu odbrane.

A kakve ću odluke donositi u vezi sa zbivanjima poslednih dana u tom sistemu, o tome će javnost biti obaveštena tokom sutrašnjeg dana.

- Razgovarali ste, ako sam dobro zapamtio, pet i po, šest sati možda danas, jeste li dobili dovoljno jasne i stavove svih onih koji su učestvovali da biste sutra mogli da odlučite?

Tadić: Da budem potpuno jasan. Ova sednica nije bila posvećena samo Vojsci i sistemu odbrane. Ova sednica je bila posvećena sektoru bezbednosti. To znači, analizirali smo ekonomsku situaciju, analizirali smo nepovoljno dejstvo ekonomske situacije ili sve bezbednosne konsekvence jedne takve situacije.

Analizirali smo stanje u svakom pojedinačnom sektoru bezbednosti, akcije koje su u toku, i u tom smislu morali smo da napravimo presek. Danas je, naravno, pored mene u radu učestvovao i premijer Srbije i na ovoj sednici i dali smo jednu političku dimenziju svim ovim ravnima koje se tiču sektora bezbednosti.

Što se tiče samog sistema odbrane, sve smo analizirali, budite uvereni, i građani treba da budu apsolutno spokojni s tim u vezi. Nastavićemo reforme naših oružanih snaga, ali ću, naravno, u skladu sa svojim nadležnostima donositi i odluke vezano za gestove, akte svih ljudi iz sistema odbrane poslednih dana.

- A jeste li utvrdili, pretpostavljam da ste razgovarali o tome, kako se dogodilo da se tako važna pitanja odbrane razvlače po novinama na jedan loš način?

Tadić: To je bila jedna od tema, i tu svi koji su učesnici u sistemu odbrane snose svoj deo odgovornosti. Ono što je takođe veoma važno je da komunikacija između načelnika Generalštaba i ministra odbrane, nezavisno od uvek postojećih koncepcijskih razlika, mora da bude saglasna opštem bezbednosnom interesu.

Ja sam danas izneo svoj stav, već jednom iskazan u javnosti, da svako tu ima svoj deo odgovornosti, ali istovremeno aposlutno je nedozvoljivo da se krši vojna disciplina u ovako važnom sistemu kao što je sistem odbrane, i da se pitanja koja se tiču budućnosti našeg sistema odbrane raspravljaju na jedan neadekvatan način u medijima.

Što ne znači da ne treba da postoji javna rasprava i demokratska rasprava o strategiji bezbednosti i pitanjima koja se tiču odbrane Srbije. Ali mi upravo danas donosimo strateške dokumente, i javna rasprava jeste u toku, ali na ovakav način vođena rasprava u stvari samo ometa donošenje strategijskih dokumenata i dalje sprovođenje reformi.

- Javnost je naravno očekivala da čuje danas, pošto su mnogi mediji to najavljivali, tzv. disciplinsku meru... ( Tadić: Sutra.) Ponoš ili Šutanovac.
Rekli ste "sutra". Ali složićemo se da je to naravno manje važno od onoga što ste malopre rekli, da li je zemlja bezbedna ili nije.
Možemo li mi večeras da roditeljima koji imaju decu u vojsci, čiji je sin možda sada na straži da poručimo, možda to, ovako, banalizuje malo stvari, ne brinite to što se general i ministar odbrane posvađaju, imaju različita mišljenja, ne znači da ova zemlja nema sistem odbrane, da vaše dete nije bezbedno, da nismo svi bezbedni?

Tadić: Upravo to. Dakle, zemlja je bezbedna. Linija komandovanja i linija subordinacije i dalje funcionišu, sve vojne strukture rade svoj posao. Vojska je radila svoj posao i prethodnih dana u svim bezbednosnim akcijama. O tome je javnost takođe obaveštena.

Ja ću naravno biti u neprekidnom kontaktu sa oružanim snagama, imajući u vidu svoju komandnu ustavnu nadležnost. Ministarstvo odbrane će raditi svoj posao, i različita mišljenja, pa dobrim delom i lični sporovi moraju biti stavljeni u stranu kada su koncepcijska pitanja na dnevnom redu, a to je ono što treba da raspravljamo. 

Uostalom, da budem potpuno otvoren, od 2003. godine kada su počete reforme našeg sistema odbrane, postoje različite koncepcije, imamo različita rešenja u različitim zemljama, i ta diskusija je dobra, i ona je uvek plodotvorna, ali kada se ne vodi na ovakav način, nego kada se vodi prosto kroz kanale i kroz forume koji su nadležni.

- Vašu odluku ćemo, dakle, saznati sutra...

Tadić: Završićemo sve što treba da završimo do kraja ove godine, i odluke vezane za sistem odbrane. Evo, vidim i donošenje Budžeta u Skupštini Srbije i još neke druge važne odluke jer nemamo mnogo vremena za gubljenje.

- Hoće li biti lakše sa budžetom, zato što je bilo i onih koji su tvrdili, pa čak i ako ga ne bude, može se, i nije velika šteta?

Tadić: Mislim da smo potrošili nekoliko dana na vrlo neprincipijelne rasprave u kojima je parlamentarna govornica više  korišćena za sukobe dojučerašnjih partijskih prijatelja iz SRS. Mislim da to nije korisno za budućnost ove zemlje.

Sa druge strane, javnost je imala prilike da vidi jednu opstrukciju rada Parlamenta, koja je na neki način legitimna, dakle, da ne bude nikakve dileme. U svim  demokratijama postoji mogućnost da zastupnici građana, dakle poslanici, opstruiraju rad Parlamenta, ali i Parlament ima obavezu da sprovodi svoje poslovničke mere i da se uvodi red u rad Parlamenta. Jer, Parlament je tu da donosi zakone i omogućava ljudima bolji život i izgradnju jednog civilnog i stabilnog, bezbednosno utemeljeno društvo.

Biće naradnih dana još prilike i za parlamentarne debate, ali ukoliko ne izvučemo pouku iz ovih dana diskusije i usvajanja budžeta, biće veoma loše. Dakle, Parlament mora da radi svoj posao, Vlada mora da radi svoj posao, predsednik svoj posao, i onda ćemo imati i zadovoljavanje potreba građana i odbranu od velikih iskušenja koja nas zadržavaju u ovim kriznim vremenima na jedan efikasan način.

- Postoji, dakle, mogućnost da dok mi razgovaramo i dok završimo ovaj intervju da stigne i vest da je budžet usvojen, poslednji razvoj u Skupštini išao je u tom pravcu. Gospodine predsedniče, rekli smo već  na početku da će 2009. godina biti izuzetno teška, hoće li biti i izborna godina?

Tadić: Mislim da samo oni ljudi koji ne žele dobro ovoj zemlji priželjkuju izbore. Izbori su ne samo skupi sa stanovišta organizacije, već i ekonomija u vremenu izbora se podešava prema drugačijim principima, u ekonomiju u tzv. mirna vremena ili međuizbornom razdoblju. Mi smo od 2006. do 2008. godine imali praktično tri izbora, dva parlamentarna kruga i jedne predsedničke izbore koji su takođe imali svoja dva kruga. Mislim da smo od 2006, kada je ekonomija Srbije bila na jednom vrhuncu, pre svega zbog uspešnih privatizacija, MOBTEL, i nekih drugih uspešnih privatizacija, ispustili značajne resurse koji su mogli biti uloženi u razvoj i infrastrukturu zemlje.

Pošto to tada nije bilo urađeno, pošto su pare tada trošene, po mom mišljenju, nenamenski, u lokalne projekte koji su se više ticali izbornog uspeha tada vladajućih stranaka, koje danas kritikuju ovu vladu, ali su se tada vrlo neprincipijelno ponašali i koristili nacionalna sredstva koja nisu neograničena, mi danas imamo obavezu da štedimo mnogo više nego što bi to bilo neophodno da smo se ponašali krajnje racionalno od 2006. godine do danas.

Sad smo ušli u rem, u jedan period svetske finansijske krize  koja nedvosmisleno pogađa i Srbiju, i pogađaće sve više i više, to danas nemamo preterane dileme i to govore zadnji ekonomski pokazatelji pred Novu godinu, i mi ćemo morati da štedimo. Ukoliko u periodu štednje, u periodu kada svaka zemlja pronalazi  mere, kad se čuvaju radna mesta, kada se obezbeđuje makroekonomska stabilnost,  kada se sprečava inflatorni talas, ukoliko u vremenu kada treba smanjivati javnu potrošnju i izvršiti redukciju, kako da kažem, državnih kapaciteta u pozitivnom smislu, znači, mi ne smemo da imamo ovako skupu državu, državu koja je opterećujuća za privredu.

Mi  moramo da imamo jeftinu državu i državu koja je racionalna. Ukoliko mi ne koristimo ovo vreme za sprovođenje takvih reformi, dakle, smanjivanje države, pojeftinjenje države, investicije u privredu, očuvanje radnih mesta, koja su realna radna mesta, koja, dakle, nisu radna mesta koja opterećuju druga radna mesta, i ukoliko se mi pozabavimo sada izborima i ponovo političkim nadgovoravanjima, nekim kampanjama, mi bismo pokazali vrhunsku neodgovornost i to bi imalo katastrofalne posledice  po budućnost ove zemlje.

I zbog toga samo oni koji su neodgovorni danas priželjkuju izbore.

- Dobro. To je jedna strana izborne priče. Ali šta Vama... ( Tadić: To je prva i najvažnija stvar, i građani treba da je budu svesni.) U redu, lako ćemo se složiti oko toga. Ali šta Vama govori činjenica da na primer ministar ekonomije, gospodin Dinkić, dva puta u istoj nedelji u intervjuima kaže da se nikada nije lošije osećao u nekoj vladi, ili nekoj instituciji u kojoj je sedeo, da li Vam to liči na jedno, meko prizemljenje Vaše koalicije "Za evropsku Srbiju" na pistu za nove izbore?

Tadić:  I kad sam se bavio svojom strukom nisam tumačio ono što ljudi misle samo iz njihovih poruka i reči, već sam pravio jednu dublju i ozbiljniju analizu.

I danas kada obavljam ovu dužnost predsednika Srbije, ja sam uvek spreman da razgovaram sa svim liderima stanaka koji čine danas vladajuću koaliciju u domenu vlastitih ustavnih nadležnosti kao predsednik republike, obezbeđujući bezbednost političkog sistema, i obezbeđujući stabilnost jedne ekonomije, jedne privrede koja je danas nama više neogo neophodna.

Kada bi svi sada govorili o tome kako se osećamo u ovim teškim vremenima, mislim da to ne bi bilo dobro, i mislim da to građane ne zanima. Mi smo ovde izabrani da obavljamo posao u ime građana. I ne bi bilo dobro da se pravi bilo kakva platforma za izlazak iz odgovornosti u ovim teškim vremenima.

Gospodin Dinkić je čovek koji ima izrazite rezultate, i vrlo je uspešan bio u poslu kojim se bavio do sada, i ja očekujem da će on nastaviti da bude uspešan i u ovoj Vladi obavljajući svoj posao. Nadležan je za ekonomska pitanja. Danas je stvarno najveći nacionalni zadatak, bukvalno, svakog čoveka u državi Srbiji da pribavi poneko novo radno mesto, novog investitora, da danas kada kompanije ili firme u svetu tragaju za jeftinijim proizvodnjama pronađu svoje mesto u Srbiji, možda da odu iz neke razvijenije zemlje gde je to skupo činiti i da proizvode u Srbiji.

To bi bio najbolji način da se neka nepostojeća  i nerealna radna mesta zamene realnim radnim mestima, što bi obezbedilo na kraju kroz izlazak iz ekonomske krize, jedan ubrzani rast Srbije. Da pokušamo da učinimo sve što možemo u ovim teškim vremenima, da sačuvamo radna mesta i da sprečimo jedan ekonomski nepovoljan razvoj koji se nadvio nad svaku zemlju, pa i Srbiju.

- Ovih dana su Vas već pitali o mogućnosti da idemo na nove izbore, i Vi ste tada rekli u jednom intervjuu da ste sasvim sigurni, prvo ste rekli da ih se ne plašite, ako već moraju da dođu, i da ste sasvim sigurni da bi vaša stranka u tom slučaju napravila možda i najbolji rezultat u istoriji stanke.
Zašto ste toliko ubeđeni da biste mogli da napravite tako dobar rezultat? Okolnosti su se prilično promenile u politici. Ima perioda i kada se seje i kada se žanje, ali sada za žetvu iduće godine stiže i ono što je posejano negde daleko od ove zemlje, a to je svetska ekonomska kriza?

Tadić: Još jednom, dakle,  izbori su najnepovoljnije rešenje za Srbiju. I danas je vreme za opšti interes, a nije vreme za posebne, pogotovo ne za stranačke interese. Ako govorimo o stranci, čiji sam ja takođe predsednik, nezavisno od odnoga što su istraživanja javnog mnjenja, ako uključim iskustvo koje imam u svim izborima, i određeno znanje u vezi sa time, mogu da im kažem da bi to bio najveći uspeh do sad.

Ali to bi bilo dobro za Demokratsku stranku, ali nisam siguran da bi to dugoročno bilo dobro kao rešenje za ekonomiju naše zemlje, jer bismo u izbornim kampanjama ponovo izgubili jedno vreme, tako, životno potrebno za odlučne poteze koje ova vlada mora da izvrši. Nije vreme za kampanje. 

S druge strane, kriza je veoma velika.  Niko nije očekivao da će svetski finansijski poredak biti stavljen na kolena. To se desilo tokom poslednjih meseci leta, negde u avgustu, i podsećam vas, to je bilo na berzama na Volstritu pre svega, kada su oni koji su trgovali nekretninama doživeli prvi slom. Banke koje su stajale iza tih poslova su prosto bankrotirale, a onda je sledila lančana reakcija koja je izazvala ne samo manjak tražnje na tržitšu nekretnina, nego i u energetici, pa je oborena cena nafte sa nekih 150 dolara po barelu, na maltene ispod 40 dolara po barelu. Za samo nekoliko meseci naftne kompanije su izgubile tri četvrtine svoje vrednosti.
( Stefanović: I taj talas stiže i ovde.)
Pala je i automobilska proizvodnja zbog smanjenja tražnje. I bukvalno nema grane koja nije pogođena u ekonomiji. Taj talas je stigao ovde, i ako je, negde u vašem pitanju postoji i pomisao da bi građani mogli kazniti stranke koje danas jesu na vlasti zbog toga što ih zadešava neka nova nevolja, građani veoma dobro znaju da Srbija, niti sadašnja Vlada Srbije nije uticala ni na koji način na svetsku finansijsku krizu, koja, objetkivno, kao Cunami i prirodna nepogoda, pogađa i Srbiju.

- Ali, orpostite, građani vide kako žive u tom trenutku?

Tadić: Pa nema dileme da bi i to građani uključili na narednim izborima. Međutim, građani su veoma svesni i činjenice da su sve stranke koje danas učestvuju u političkom životu se oprobale u vlasti, i vrlo dobro se sećaju njihovih dela u svim dosadašnjim godinama, tako da apsolutno sam siguran da i činjenica da sada građani podržavaju i Demokratsku stranku i ovaj program koji mi sprovodimo u Srbiji, i program ekonomskih mera, koji danas sa budžetom kao ključnom karikom, ili ključnim potezom u ekonomskoj politici u narednoj godini sprovodimo, da je to najbolji program, da nema boljeg programa.

Makar koliko imali i sumnje u međunarodne finansijske instutucija danas, ali i bez te podrške danas, ne možemo da izdržimo. Mislim na sporazum sa MMF-om koji je sigurno veoma koristan za Srbiju u ovome trenutku, da mi nemamo druto rešenje. Nema alternative politika koju danas vodimo.

Mi smo u ostalom završili neke vrlo važne bazične privredne sporazume, kao što je Energetski sporazum sa Ruskom federacijom, odnosno "Gaspromom" kao ruskim državnim preduzećem. Doneli smo, evo,  verujem da ćemo tokom ove emisije doneti i budžet, usvojiti i budžet. Čekaju nas i fiskalni zakoni, koje moramo što pre da usvojimo. I moramo da sprovodimo vrlo radikalne ekonomske mere koje podrazumevaju velike uštede, smanjenje javne potrošnje.

Ako hoćete i simbolički pokazivanje ljudi koji vrše vlast da su i oni spremni lično da štede, smanjenje potrošnje na reprezentaciju, skupe automobile, prosto jedno dovođenje zemlje u red - to je ono sve što nas čeka, i to je bolno, ali to moramo da uradimo.

- Ali moram još jedanput da Vas vratim na gospodina Dinkića. On je izrekao u nekim intervjuima ovih dana, ozbiljne primedbe i na rad vašeg Kabineta. Kaže da ljudi iz vašeg Kabineta na neki način oduzimaju autoritet i premijeru, i ministrima, i da nema mnogo smisla raditi u takvoj vladi. Jeste li to raščistili među sobom? Jer posle takvih ozbiljnih primedbi, ovako, na prvi pogled, može da se kaže, teško da takva vlada može da nastavi da radi.

Tadić: Nismo raščišćavali to pitanje. Doći će, posle Nove godine kada usvojimo, dakle, i budžet, i fiskalne zakone, i to na dnevni red. Ajde da idemo jednim prirodnim redosledom. Mislim da je ovog trenutka najvažnije usvojiti budžet. Što se tiče mog Kabineta, on nema nikakav uticaj na rad Vlade.

Eventualno bih ja mogao biti okrivljen da imam uticaj na rad Vlade, ali  ni to nije sasvim adekvatno, zbog toga što nema nikakve dileme da pored uloge predsednika obavljam i dužnost predsednika DS, što je u skladu sa našim pravom, i našim zakonima, i našim Ustavom.

Kada me ne budu građani Srbije izabrali za predsednika republike, ja taj posao više neću obavljati. Kada me članovi DS ne budu izabrali za predsednika Demokratske stranke, taj posao neću obavljati. Dok me biraju za takve dužnosti, ja sam obavezan da im ispostavljam račun i da obavljam taj posao. Dakle, tu ne može da bude nikave principijelne primedbe. Da imam ne samo pravo, nego i obavezu da kažem šta mislim i kao predsednik najveće parlamentarne stranke koja ima više od pola ministara u Vladi, a s time i najveću odgovornost, šta mislim o određenim pitanjima,  to građani očekuju, i tako ću se ponašati i u budćnosti.

- Ako izbori nisu na dnevnom redu, ili nam nisu potrebni u ovom trenutku, kako ste to malopre rekli, a Vlada bude nastavila da ima probleme, da li se razmišlja u vladajućoj koaliciji o eventualnoj rekonstrukciji, nekoj opciji sa manjinskom podrškom?

Tadić: To su sve lošija rešenja od postojećeg rešenja. Dakle, ajde da prvo radimo ovaj posao u sadašnjim kapacitetima, a da ne prelazimo previše mostove do kojih nismo ni stigli.

- Vi ste se malopre požalili na opstrukciju u Parlamentu, i uopšte se vladajuća koalicija često žali da opozicija opstrukcijom koči sprovođenje i reformi, i usvajanje nekih zakona, ali da nije ipak osnovni problem slabost u samoj vladajućoj koaliciji? Jer, evo i sad, ovih dana smo u Parlamentu videli da je vladajuća koalicija morala da u jednom trenutku pozajmljuje na jednoj, a u drugom na drugoj strani. Jedni neće da glasaju za "Gasni sporazum", drugi neće da glasaju za Zakon o sudijama, i morali ste da pravite i neke nove, bočne, da tako kažem, aranžmane?

Tadić: To može da se tumači s jedne strane kao slabost, a s druge strane kao snaga. (Stefanović: Ili veština) Pa i veština je deo snage, ili prošireni koalicioni kapacitet. Dakle, da ne bude nikakve dileme, u svim parlamentima sveta to se dešava. I vladajuća koalicija ima samo tri poslanika više nego što je neophodna većina, i normalno je da zavisno od pojedinih zakonskih rešenja, ili pojedinih političkih akcija kroz parlament, inicijativa kroz parlament, vladajuća većina dobija podršku i nekih opozicionih stranaka, što je i dobro, što čini naš parlamentarni sistem normalnim. Ne može se samo parlament svoditi samo na rigidno ponašanje, na kruto ponašanje, u kojim opozicija uvek glasa bez obzira da li je nešto dobro PROTIV, a vlast uvek glasa ZA.

Otvorićemo parlamentarnu debatu o svim pitanjima, pa kao što vidite, otvaramo o budžetu, i izgleda da je došlo do nekog rešenja među poslaničkim krugovima u parlamentu. A što se tiče prethodnih zakona, ona su se ticala životnih interesa građana, kao na primer rešavanje problema putnih isprava itd, mislim da je uvek dobro da opozicione stranke preuzmu odgovornost za donošenje zakona, za koje je očigledno da su za dobro svih. Ja očekujem da će opozicione stranke glasati za neka zakonska rešenja o budućnosti možda jednoglasno. I to je dobro, i to pokazuje jednu političku zrelost.

Vreme je da izađemo iz jedne politike u kojoj se Srbija deli na dva bloka. Vreme je da izažemo iz politike u kojoj je pitanje života i smrti koji će blok pobediti. I vreme je da počinjemo da se okrećemo vrlo, vrlo životnim pitanjima. To je pitanje radnih mesta, pitanje životnog standarda, pitanje smanjenja javne potrošnje, makroekonomska stabilnost i sprečavanje inflacije, odbrane nacionalnih, legitimnih i državnih interesa, Kosova i Metohije - to su pitanja oko kojih moramo da se pronađemo zajedno.

- A naše parlamentarno iskustvo govori da se veoma često tih nekoliko glasova podrške sa opozicione strane plaća kroz silne ustupke koji kasnije slede?

Tadić: Pa nije bilo do sada nikakvih neprincipijelnih ustupaka. Bilo je zahteva da se usvoje određeni amandmani, da se pokrene neka politička inicijativa. Ja  vam sad mogu posvedočiti, neke neprincipijelnosti nije bilo. Bilo je toga ranije. Verujem da će toga biti i u budućnosti. Ali, evo, ova situacija ne košta puno državu Srbiju.

- Kao jednog, jedinog, ozbiljnog političkog, da kažem protivnika na političkoj sceni Srbije često pominjete Tomislava Nikolića i njegovu novu stranku "Naprednjake". Možete li da zamislite Srbiju, govorili smo malopre o nekom pomirenju, u kojoj bi posle nekih izbora bila takva situacija - Boris Tadić predsednik, a eventualno Tomislav Nikolić premijer?

Tadić: Ne mogu da zamislim takav razvoj situacije. Dosta je bilo gorko i teško iskustvo nakon onih parlamentarnih izbora kada je Koštunica sa manjinskom podrškom građana postao premijer, tako da mislim da to ne bi bilo korisno za Srbiju, a i umorio sam se  i od kohabitacije, i od sličnih iskustava.

- Taj period kohabitacije koji ste sad pomenuli, Vas kao predsednika i nekadašnjeg premijera gospodina Koštunice, bio je obeležen i jednom osnovnom saglasnošću ne samo te dve adrese, već i ostalih ključnih političkih aktera oko nekih najkrupnijih pitanja koja su mučila zemlju: Ustav, Kosovo, Evropska unija, recimo i ruski sporazum. Sada su se pojavile neke nove okolnosti, kao što je pre svega svetska ekonomska kriza, mislite li da je možda trenutak za neki novi konsenzus na srpskoj političkoj sceni, i da je tako nešto moguće?

Tadić: Oko mera politike, ekonomske politike na svetsku ekonomsku krizu i na ekonomsku krizu koja pogađa Srbiju je sve dvosmisleno. I zbog toga ću ja narednih dana organizovati, zajedno sa premijerom gospodinom Cvetkovićem, jedan sastanak, jedno savetovanje, ako hoćete i politički skup, na kome će učestvovati ne samo predstavnici Vlade direktno odgovorni za ekonomsku politiku Srbije, već i najznačajniji privrednici u Srbiji, pa možda i neki privrednici iz tzv. srednjeg sektora, ili tzv. malih preduzeća, da čujemo šta oni misle o određenim merama, kao i ekonomisti, najznačajniji ekonomisti u Srbiji.

Mi smo vodili do sada, i premijer i ja, posebne razgovore sa pojedinim od ovih grupa. Sada je vreme da se okupimo, na neki način, i donesemo mere koje bi imale, kako da kažem, nacionalni značaj. Svako tu ima svoju ulogu. I ministar Dinkić, naravno, kao čovek zadužen za ekonomiju. U ostalom, ova Vlada je karakteristična po tome da su svi ministri finansija nakon 5. oktobra 2000-te godine danas u Vladi, pa ne manjkamo za ekonomskim znanjima, ali nam je potrebno i mišljenje ekonomista sa univerziteta, iz istraživačkih instituta. To je takav trenutak koji zahteva  jednu vrstu nacionalnog konsenzusa oko odgovora na taj "Cunami", ili, ajde da kažem zemljotres koji je izazvan na Volstitu i na koji mi moramo da pronađemo odgovor. U ostalom, svaka zemlja to isto radi.

Ovih dana sam bio u Rusiji i video sam da ruski premijer i predsednik vode razgovore sa svojim privrednicima i sa svojim ekonomskim stručnjacima. To se dešava i u Mađarskoj koja je zahvaćena jednom strahovitom krizom, mnogo većom nego Srbija. To se dešava i u Francuskoj i Nemačkoj, gde sam bio takođe ovih dana, i to mora da se dešava i u Srbiji.

- A mi imamo utisak da je kod nas ta kriza nekako u prvi mah proletela ispod "radara", da smo je ovde kasnije primetili nego ostali. Bilo je nagoveštaja još prošlog leta da na primer "Dojče banka" ne želi da investira, da daje kredite. Nismo li malo zakasnili sa tim registrovanjem krize?

Tadić: Mislite da "Dojče banka" nije htela da da garancije koncesionaru? Pa to je bio jedan sasvim drugi razlog.  "Dojče banka" za izgradnju autoputa nije dala garancije zbog toga što nije imala uverenje da je taj čitav ekonomski projekat ostvariv. Na kraju se to ispostavilo zato što je koncesionar Vladi Srbije, ajde da razjasnimo i tu potpuno netačnu konstrukciju u Parlamentu, koju sprovodi gospodin Ilić, bivši ministar za infrastrukturu, zato što je koncesionar na kraju od Vlade Srbije tražio dodatne garancije, finansijske garancije ukoliko saobraćaj ne bude onakav kakav je on predvideo koncesionim ugovorom, načinom na koji je konkurisao za koncesiju.

Dakle, imate jedno pravilo da pojedine kompanije ulaze u tendere, ili u konkurse za aukcije samo da bi obezbedili svoju poziciju, da bi „gurnuli nogu u vrata", a onda veruju da će svojim posebnim vezama u Vladi i u administraciji uspeti da obezbede povoljnije i realnije ekonomske uslove za sprovođenje svoje prave ekonomske ili finansijske namere.

Pošto Vlada naravno nije mogla da preuzme odgovornost za tako nešto, to bi morali da plaćaju građani Srbije koncesionaru, Vlada je predložila raskid ugovora,  i to sporazumni raskid ugovora, i oko toga se vodi debata.

Dakle, „Dojče banka" nije bila signal da nastupa svetska finansijska kriza. „Dojče banka" je tada davala garancije za mnoge druge projekte. Tad, u tom trenutku novac je bio veoma jeftin i mogli smo ga dobiti bez posebnih problema, svugde u svetu, pa i u Srbiji. Što se tiče finansijske krize, nismo mi reagovalo na jedan način, blago ili tiho. (Stefanović: Nismo kasnili?) Mi smo odmah reagovali, da ne bude nikakve dileme.

Na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija identifikovao sam da se na Volstritu dešava veliki „tektonski poremećaj". Odmah kada sam se vratio u Srbiju zakazali smo sastanke, imali smo savetovanja, šta činiti, analizirali smo ekonomsku situaciju. Tada je bilo debate u javnosti koja je nekada bila potpuno nekorektna, i proizvela je opštu štetu. Bilo je ekonomista koji su pozivali građane da povlače svoja sredstva i svoje depozite iz banaka. Nijedna država na svetu ne može da izdrži opšti talas i nepoverenje prema bankama. Mi smo teškog iskustva 90-tih godina morali  da pronađemo mere.

U tom trenutku, hvala Bogu, građani su ponovo uspostavili poverenje prema bankarskom sistemu, posle samo mesec dana, i taj proces je stabilizovan. Više nema tog povlačenja depozita. Država je garantovala, više ne sa 5 nego na 50.000 evra depozite, a takvih je najviše. Ubedljivo najviše. Možda 90% depozita u čitavoj državi Srbiji. Ja pripadam takvim građanima takođe. I doneli smo nekoliko mera koje su bile veoma značajne. Ono što je bio problem, što mi nismo ključnu meru mogli da donesemo, jer joj nije bilo vreme, a to je budžet. Jer budžet je u stvari ključna ekonomska mera. To je, kako bih rekao, temelj ekonomske politike, iz kojih se prosleđuje, ili iz koje nastaju sve ostale mere ekonomske politike.

Podsetiću vas koje su to mere. Na primer, mi sa praktično milijardu evra garantujemo našim preduzećima sledeće godine... (Stefanović: Oprostite, hrvatska država daje dve milijarde.) Hrvatska država, za razliku od Srbije, ima oko 10 milijardi evra godišnje profita od turizma, i na žalost Srbija nema te mogućnosti.

Hrvatska država je malo ranije krenula u reforme, i hrvatska država je više integrisana sa evropskim institucijama i bliži su joj fondovi. Na žalost, mi smo potrošili mnoga vremena i u saradnji sa Haškim tribunalom. I 2000-te godine mi smo menjali do tada politički sistem, obarali smo dotadašnju vlast na demokratski način. Hrvatska država je sve to vreme provodila reforme i malo brže krenula u proces integracija, i zbog toga je hrvatska država danas u situaciji da bude na samoj ivici članstva u Evropskoj uniji.

Ali to je ogromno iskušenje i ogroman napor koji danas Srbija sprovodi, milijardu evra, praktično, obezbeđenih sredstava za podršku našoj privredi. I ubeđen sam da ukoliko uštedimo u javnoj potrošnji, ukoliko smanjimo javnu potrošnju, ukoliko budemo disciplinovani, ukoliko svako pokaže na svom poslu da je to moguće, ukoliko i državne institucije pokažu da im nije do banketa, slavlja, prekomerne potrošnje, skupih hotela, bilo kakvog luksuza, da će onda i sindikati, i poslodavci,  svako preuzeti svoj deo nadležnosti ili odgovornosti.

- Gospodine predsedniče, ne bih se složio sa vama do kraja u ovoj oceni da li smo na vreme primetili krizu. U svetu već naveliko traju rasprave „šta se valja iza krize". Mislim da smo mi u fazi u kojoj pričamo „šta se valja iza brda". Ima još uvek političara koji ovde govore, i to značajnih političara koji govore da je to jedna velika šansa za ovu državu?

Tadić: Ne bih se ja sad složio s vama. To su rekli na samom početku krize. To je bilo samo 15 dana posle uspostavljanja krize u avgustu mesecu, odnosno u septembru mesecu. Zaustavljena je ta priča o velikoj šansi za Srbiju.

- Ali, dobro. Koja institucija u Srbiji vidi... (Tadić: Ne prekidam vas, samo nastavite dalje, ipak ću vam odgovoriti) Evo, mogu i da ubrzam pitanje. Koja institucija u Srbiji na primer vidi u školstvu, u ekonomiji, u..ne znam kojoj oblasti gde ćemo biti za 10 godina, i koja institucija može da nam kaže, eto, bićemo „tamo i tamo"? Imamo primer Indije, koja je značajno investirala pre desetak godina, možda i nešto više, u obrazovanje mladih ljudi, i danas joj se to itekako vraća i postaje jedan ekonomski džin. Ima li institucije u Srbiji koja gleda dalje, 'ajde, ne mogu da kažem od „sutrašnjeg ručka", nije korektno, ali nekoliko godina unapred?

Tadić: Svaki dan to radim kao predsednik Srbije, i svaki dan to predsednik Vlade radi. Apsolutno svaki dan. Ako me pitate, zašto ne izlazim u javnost sa time? Pa ne moram o svemu da pričam u javnosti, jer ću onda biti optužen da se bavim političkim marketingom. Ali svaki dan radimo planiranja. Svaki dan angažujemo nove stručnjake, nove mlade ljude, a i ljude sa iskustvom da naprave svoje projekcije. Svaki dan razmenjujemo mišljenje na međunarodnim političkim forumima. Putujemo po svetu. Na direktnoj smo vezi.

Ako mislite da mi ne pratimo, tako da kažem i prost krizni period, i to radimo u svakome trenutku. Međutim, hajde da budemo sada potpuno fer i da kažemo kakva je situacija. Srbija, koja nije ušla u proces integracija, trpi zbog toga što nije ušla u proces integracija ranije, ali i i na neki način u ovim svetskim finansijskim teškoćam koristi taj trenutak. Naša privreda nije u toj meri povezana sa globalnom privredom.

To je možda apsurdno, teško je objasniti, ali ja ću se potruditi da to uradim. Zbog toga što naša privreda nije do kraja globalizovana, zbog toga što naša privreda nije do kraja povezana sa svetskim finansijskim sistemom, mi nismo toliko pogođeni kao privreda na primer susedne Mađarske, koja potrebuje da bi rešila ovaj krizni problem 20 milijardi evra. Ili privreda baltičkih zemalja. Do pre nekoliko godina privreda Estonije, Litvanije i Letonije bila je simbol uspešnosti u Evropi, sa 14, 15% rasta svake godine. A  Litvanija je danas prosto slomljena u recesiji.

I to treba da znamo. Zbog toga što je njihov čitav finansijski poredak bio povezan sa svetskim, to jest s tim globalnim poretkom. Pogledajte Island! Takođe jedna ekonomija za koju smo do pre dve godine govorili da je jedna od najboljih, najprosperitetnijih ekonomija. Čitava država je praktično bankrotirala u ovome trenutku. Oni potrebuju investicije, odnosno finansijske injekcije sa raznih strana.

Hajde da budemo potpuno realni, ja vam sada govorim jednu lepezu zbivanja u čitavom svetu da bismo bili realni, a nekada kritikujemo sebe više nego što zaslužujemo, što ne znači da ne treba da kritikujemo mere vlade, predsednika, da kritikujemo sebe, jer  to je pretpostavka da radimo dobro. Rusija? Rusija je potrošila maltene trećinu deviznih rezervi u nekoliko meseci smanjujući finansijske troškove svojih poslovnih ljudi na svetskim berzama i braneći kurs rublje. Mi ni izbliza nismo potrošili toliko naših rezervi, i očuvali smo makroekonomsku stabilnost i ako se borimo, i mučimo se sa time, jer dinar varira od 75 do 86, do 87 za evro.

Mi imamo jasne pokazatelje da nam je teško. Ali imate ekonomija koje danas bukvalno posrću. Neke su ekonomije potpuno pale, koje su nam bile simbol neke uspešnosti. Mađarska je izvozila, za vašu informaciju, deset puta više po glavi stanovnika nego Srbija do pre dve godine. Ali Mađarska danas je u mnogo težoj situaciji nego Srbija. Što ne znači da mi ne treba da sprovodimo mere ekonomske politike ovoga trenutka, i mi ih činimo. Međutim, opet, ako biste mi rekli, da li smo sproveli baš sve mere koje smo mogli?  Ja bih vam rekao, ne! Vrlo otvoreno. To kažem građanima Srbije. Možda nismo sve mere sproveli. Ali mi ne možemo da sprovodimo mere koje bi bile ishitrene i užurbane. Mi ne možemo da uđemo u neku vrstu srljanja. Mi moramo vrlo pažljivo da analiziramo šta činimo. I zbog toga, pre nekoliko meseci sam rekao, budžet je ona centripetalna tačka, uporišna tačka naše ekonomske politike.

Ako mi danas usvojimo budžet, koji možda nije najbolji budžet sa stanovišta ekonomske struke, i nema nikakve dileme, ali je jedini realan, imajući u vidu potrebe građana, jer vi ne donosite budžet u nekim idealnim uslovima, jer ne živimo, kako da kažem, pod nekom eksperimentalnom kupolom u kojoj vladaju idealni uslovi, nego penzioneri imaju svoje potrebe, iscrpljeni su, poljoprivrednici svoje potrebe, radnici svoje potrebe.

Pogledajte tešku debatu sa sindikatima, koji traže da se i sprovede prošireno dejstvo Kolektivnog ugovora. Poslodavci na to kažu, mi odmah izlazimo iz proširenog dejstva Kolektivnog ugovora, jer naše kompanije, naše firme ne mogu da izdrže, zatvorićemo preduzeće. I svi moraju da razumeju u ovome trenutku.

Nema ništa lakše nego da donesemo odluku da se povećaju plate. Ali to će na kraju dovesti do sloma svih plata, jer ćemo ući u hiperinflaciju.  Jer samo iz hiperinflacije možemo da finansiramo, odnosno da nominalno podmirimo sve te velike plate. I svi mogu da traže da povećamo penzije, ali to će na kraju urušiti čitavu ekonomiju. I zbog toga sada moramo da zastanemo. Srbija je zastala. Njena Vlada je zastala, analizirala situaciju, i mi smo sada doneli određene mere. Stali smo iza budžeta svi zajedno.

To nije najbolji mogući budžet, ali je to budžet odakle možemo da krenemo dalje. Imaćemo odluke, saslušaćemo privrednike ponovo, saslušaćemo ekonomiste ponovo, i imaćemo odluke koje pospešuju one vrste privrednih aktivnosti gde možemo da sačuvamo radna mesta, jer danas nije vreme za neki veliki razvoj. Danas je vreme za čuvanje kapaciteta. To će biti 2009-ta, i tome ćemo posvetiti ovu godinu.

- Da zastanemo upravo kod te Vaše teze o očuvanju radnih mesta. Ona je izazvala i neke nedoumice u javnosti. Različito se tumači ta Vaša izjava. Da li to znači da ćemo očuvati i ona radna mesta u firmama a koja prave gubitke?

Tadić: Naravno da ne. Da li to znači da ćemo čuvati radna mesta u administraciji koja nisu realna? Naravno da ne! Jer je neko preko tetke i strine zaposlio nekoga ko nema ništa da radi, nego ode na posao i tamo gubi vreme, a opterećuju, u stvari, radno mesto u privredi. Nema besplatnog ručka. Nema radnog mesta koje je fiktivno. Kada čovek u Srbiji koji ima radno mesto, zna da na njemu ništa ne radi, to mu je najbolji signal da to radno mesto ne postoji, i da samo je pitanje dana kada će ga izgubiti.

 Ako to važi za čoveka koji radi u nekoj proizvodnji, evo pogledajte sada Železara Smederevo je poslala na godišnji odmor svoje radnike, to je jedno veliko iskušenje za sve nas. (Stefanović: Ali, sve železare, sve  više fabrike prelaze na taj tihi režim.) Ali sve železare u svetu su to uradile. Evo, vidim raspravu u parlamentu oko Fijata. Pogledajte tu zluradost. To je prosto neverovatno! U tako teškim okolnostima, ljudi, umesto da pokažu solidarnost, da ponude neku ideju, govorim o opozicionim prvacima - pogledajte dojučerašnjeg premijera, ministra za infrastrukturu, predstavnike SRS, koja je nekada vršila vlast, Napredne stranke -  kakvu mi debatu danas vodimo!

Dajte neku ideju. Prihvatiće Vlada svaku ideju u ovom trenutku. Kada je „zemljotres", onda moramo da pokažemo elementarnu pristojnost i solidarnost, ne zluradost! Pa skoro da je slavlje zbog toga što Fijat ima probleme u proizvodnji, pa neće proizvoditi ove godine 200 hiljada automobila, nego će proširivati proizvodnju „Punta", koji je i do sada proizvodio na neki način u kooperaciji sa „Zastavom" tragajući za novim tržištima.

Mi danas moramo da očuvamo našu snagu za trenutak kad izlazimo iz krize. Što se tiče US STILL-a koji radi u Železari Smederevo, Smederevo se podiglo kao grad, napravili smo neko rešenje koje je obezbedilo radna mesta za ljude, ali danas se zaustavljaju i Košice. Danas se zaustavljaju sve železare u svetu, zato što je smanjena potražnja za metalom, odnosno za proizvodima železara u svetu. I to je objektivna činjenica. Mi danas ne možemo da investiramo, što je prosto jedan apsurd, u proizvodnju za izvoz koja nema tržište, kao što smo do sada investirali u proizvodnju za izvoz. Ne možemo da se ponašamo rigidno. Moramo da stanemo. Moramo da zastanemo i da smislimo šta ćemo da radimo. Tako da će metalski kompleks biti pod velikim opterećenjem.

Ali to ne znači da smemo da urušimo kapacitete metalskog kompleksa, jer sve će izaći iz krize. Poljoprivreda je u boljoj situaciji. To govore ekonomski trendovi i pokazatelji. Imamo smanjenje proizvodnje i likvidnosti u metalskom kompleksu, ali u poljoprivredi nemamo smanjenje u proizvodnji. I to je dobro. I zbog toga, za vašu informaciju, za građane Srbije, nama podaci za prošlu godinu su veoma dobri.

Kada bismo ovog trenutka podvukli crtu, mi bismo mogli da kažemo da je bila izvanredna prošla godina, i da je ova Vlada radila odlično. Ali, mi nemamo prava na takav zaključak. Daću vam samo primer. Mi imamo rast preko 6%, 6,1%. To je jedan od najviših rasta proizvodnje u Evropi u ovome trenutku. Mi imamo inflaciju u odnosu na januar prošle godine negde oko 7%. Ako se meri sredina prošle godine, sredina godine - sredina godine, to je nešto preko 10%. To je inflacija koja je obuzdana.

Mi imamo  makroekonomsku stabilnost kakvu takvu. Ali su trendovi ekonomski vrlo loši u poslednja tri meseca, i to je ono što više zabrinjava. Govori se u javnosti, izvinite, samo, ovo moram da kažem, u javnosti da neko mora da izađe i da kaže građanima šta mislimo. Evo, ja izlazim i kažem građanima šta mislim.

Pokazatelji, ekonomski, poslednja tri meseca su veoma teški. Smanjuje se potražnja za proizvodima koje naši ljudi proizvode u svojim fabrikama. Neke fabrike idu na niži režim rada. Metalski kompleks je u velikom problemu. Rekao sam da je poljoprivreda još u dobrom stanju, i to je dobro. Moramo da pronađemo one zdrave delove naše privrede, koja i u ovim globalnim, kriznim godinama,  ili mesecima može da izdrži. Mi moramo na neki način da se orijentišemo, uslovno govoreći, na nacionalnu privredu. 

Moramo u ovome trenutku da pokušamo da pronađemo sve proizvođače iz Evrope i sveta koji tragaju za smanjenjem troškova u proizvodnji, i koji bi takođe hteli da očuvaju svoju proizvodnju za naredne mesece. Ja sam pre nekoliko dana bio u Štutgartu. Potpisao sam ugovor o ekonomskoj saradnji sa Baden Vitenbergom, kakav imamo i sa Bavarskom. Ja sam razgovarao sa predsednikom „Poršea" oko dovođenja „Folksvagena" u budućnosti. Nismo mi „Fijat" doveli u jednom danu, kao što bi neko mogao da zaključi ako sluša bivšeg premijera, ili bivšeg ministra Ilića. Nije „Fijat" došao u Srbiju tokom izborne kampanje.

Pa i ja sam razgovarao sa predsednikom „Ferarija" pre tri godine. To je predsednik konfederacije italijanske industrije. Tad sam započeo razgovore o „Fijatu". Samo oni toga nisu bili svesni. Jer nisu bili odgovorni za ekonomsku politiku.

Kao što sam i danas razgovarao sa glavnim akcionarom u „Folksvagenu" za neku budućnost. Ali sam razgovarao sa njima sa namerom, kao što to čini i ministar Dinkić, premijer, da deo proizvodnje autodelova dovedu u Srbiju. Da se otvori jedno, pet, sto, ili hiljadu radnih mesta. I na taj način ćemo mi sačuvati ukupni broj radnih mesta za one ljude koji će izgubiti svoje radno mesto u jednoj firmi, da ga makar mogu dobiti u nekoj drugoj firmi. Da preživimo ovo vreme, da očuvamo sistem tokom 2009. godine!

  - Hajde da malo progovorimo i o onom drugom aspektu krize. U Srbiji se sve češće govori o kraju ideologije. Da više nemamo ni ekstremnu levicu, ni ekstremnu desnicu...  (Tadić: Toga nema ni u svetu.)  ali da imamo ekstremne ljubitelje novca, i oni su najčešće tu negde oko stranaka i blizu vlasti, naravno. Vi ste nedavno na jednom stranačkom skupu rekli da Vam ne aplaudiraju Vaši članovi kada kažete da krećete u borbu protiv korupcije, jer može i nekoga od njih da zakači to. Ali, zašto se borba protiv korupcije u Srbiji uvek svede na priču, eto, o nekoliko „trulih jabuka u korpi" koji kvare, eto, sve ostalo, a nikako se ne iskorenjuje sistemska korupcija? Uvek se završi sa jednim, ili dva hapšenja ko god da je ne vlasti.

Tadić: Verujem da je došlo malo drugačije vreme. Evo, verujem. Preuzimam odgovornost na sebe. Otvorio sam, rekao sam, otvorio sam vrata za istragu, polazite prvo od svoje kuće, kažete, evo, neka ispitaju šta ja radim, mene, neka ispitaju članove moje stranke, moje poznanike, a onda više niko nije zaštićen.

Na taj način smo stvorili uslove da bukvalno nema zaštićenih. Da nema onih koji su drugačiji. Da nema onih koji su ravnopravniji od drugih. I ja verujem da će meseci koji dolaze to dokazati. Da ne bude nikakve dileme, niko u Srbiji ne može biti okrivljen, pa ni gospodin Knežević, koji je danas u zatvoru, dok se to ne dokaže na sudu, i svako ima pravo da brani svoju nevinost. Svedoci smo da je bilo mnogo policijskih istraga i sudskih procesa koji su se završavali na neuspešan način, to ne znači da na silu treba dokazivati nekome krivicu. Ali nikada ne smemo, evo sad da kažem još jednom kao predsednik Srbije, zaustaviti traganje za korupcionašima i koruptivnima u državnom sistemu. Ja očekujem da će narednih dana, narednih meseci se to i potvrditi.

I ne najavljujem, zbilja ne najavljujem ništa! I moje rečenice prošli put su bile krajnje principijelne. Uopšte nisam mislio na gospodina Kneževića. Ja sam to rekao principijelno na Glavnom odboru Demokratske stranke. Što se to koincidiralo, to je druga stvar. Ali, moram da vam kažem da postoje mnoge sumnje, i mi ukoliko ne povratimo poverenje građana, mi ne možemo, u stvari, da razvijamo ekonomiju naše zemlje. I tužilac, gospodin Radovanović, je pre neki dan rekao: „Ako se ne izborimo sa korupcijom, korupcija će pobediti nas i pobediti Srbiju", i to je nešto bez čega se ne može. I daću vam još jedan odgovor, zašto nema sistemske borbe protiv korupcije? Neće manjkati moje volje i energije da stalno javno upotrebljavam govornicu predsednika Srbije i tražim da se smanji administrativni tok u izdavanju dozvola.

Jer, država kada god napravi prepreke prema građanima koji traže neke dozvole, stvara uslove za korupciju. Na kraju, mi ćemo morati, što pre, da donesemo i Zakon o finansiranju stranaka, jer i stranke su, sasvim sigurno, izvor korupcije. I to nas čeka u vremenu koje je ispred nas. Nećemo moći sve u istom trenutku da uradimo. Ali ja vam sad kažem šta ćemo da radimo. I samo još jednu stvar. Do sada sam se suočavao sa neobičnim utiscima, da kada nešto kažem ljudi misle da se to neće desiti, ali se uvek desi. Uvek, kada nešto kažem da će se desiti, to se do sada desilo. I zbog toga sam i dobijao povrenje građana. Ja vam kažem, do kraja mandata ove Vlade biće sprovedeni i usvojeni svi sistemski zakoni, i biće sprovedene sve akcije istražnih organa, i vraćen kredibilitet i Tužilaštvu, i pravosuđu, koji će se na kraju moći stvarno boriti protiv korupcije. Ali kad vi kažete da su korumpirani ljudi bliski sada političkim strankama, ja mogu da se saglasim da jesu i političkim strankama i državnoj administraciji. Ali nema zone društva, nema dela društva koji  nije podložan korupciji.

 - Ja hoću da kažem da je ovde pripadnost partiji često ulaznica za zgrtanje para. Mi smo videli u ovim analizama svetske ekonomske krize da svi kažu da je ona nastala zbog ljudske gramzivosti, pohlepe, i mi nismo tu mimo sveta. Ali ono gde možda jesmo mimo sveta možda po tome što čitave državne gigante vode neki partijski činovnici, privredne gigante, ne državne gigante, vode partijski činovnici, kao neku vrstu „plena", i to je ono gde smo možda mi mimo sveta. Teško je naći zemlju u kojoj su javna preduzeća...

Tadić: Imate takvih zemalja još u Evropskoj uniji, nećete verovati, ali to nas ne opravdava. Meni uopšte nije standard  ponašanje baš svih zemalja u Evropskoj uniji, ja hoću da u nekim stvarima budemo bolji od njih. Što se tiče pohlepe i korupcije? Da budemo potpuno otvoreni. Pohlepa je deo ljudseke prirode, nažalost. Zato je i korupcija bolest koja je utemeljena u delu ljudske prirode, ne baš najboljem delu ljudske prirode.

Korupcije imate, evo videli ste prethodnih meseci, u Sjedinjenim Američkim Državama. Korupcije ima i u zemljama Evropske unije. Korupcija se kontroliše. I mi moramo doći na takav nivo da je korupcija izdrživa, da nije opterećenje za privredu i za razvoj.

Što se tiče javnih preduzeća? Biću potpuno otvoren. Ova debata u kojoj je javnost mnogo doprinela da se rasvetli ko kakve plate ima, a to treba da se zna, ako se zna plata predsednika republike, što se ne bi znala plata svih direktora i članova upravnih odbora javnih preduzeća. Istovremeno, ova debata u kojoj su mediji odigrali veliku ulogu, pokazala je naš demokratski potencijal, ali  pomalo i svedoči o motivima. Kad su ove plate u javnim preduzećima narasle, da li su narasle u ovoj Vladi? Ne! Narasle su u prethodnim vladama. Narasle su upravo 2006. godine, 2005. godine, kada je bila bolja ekonomska situacija i kada su plate dostigle neverovatne nivoe. Ja sam bio predsednik Upravnog odbora PTT, imao sam platu 500 evra, u visini 500 evra, koje nisam primao, nego sam ih uredno prosleđivao u neke humanitarne svrhe.

Šta se desilo u međuvremenu da plata direktora takvog javnog preduzeća naraste do 5 ili 7 hiljada evra? Šta se desilo? Koja odluka? Da li smo mi toliko bolje živeli, deset puta bolje živeli da bi plata toliko narasla? Ne! Nego je tadašnja vlada manifestovala gramzivost i podsticala pohlepu, o tome se radi. I mi danas imamo konsekvence toga. Pogledajte u javnim preduzećima, analizirajte, danas imate članove DSS-a, Nove Srbije koji primaju iste te plate a govore u Parlamentu protiv tog skandala. Naravno, mi ćemo danas doneti odluke s tim u vezi. Gospodin Marković pravi jedan plan. Ali ne sme da se dogodi da sada menadžeri u javnim preduzećima imaju plate koje će njih gurnuti u neke privatne kompanije gde će imati mnogo veće plate, pa ćemo najbolje ljude izgubiti, pa naša javna preduzeća koja su temelj naše privrede, Elektroprivreda, ili Naftna industrija, koja sada prelazi pod menadžment „Gasproma", ili na primer Telekom Srbije i neka druga javna preduzeća budu u lošim menadžmentskim rukama. Nama su potrebni novi menadžeri. Raspisivaćemo negde konkurse. Koristićemo mogućnost, gde ne možemo da raspišemo konkurse, da otvorimo pravu, stvarnu debatu, da vidimo ko su najbolji ljudi koji mogu da upravljaju javnim preduzećima, ali neće ljudi koji su sposobni da dođu da rade za mali novac.

Međutim, ljudi koji će biti članovi upravnih odbora, moraju da dobijaju primerene plate. A to će smanjiti onda i konkurenciju političara iz političkih stranaka, tu gramzivost da uđu u javna preduzeća. I verujte mi, ljudima koji vode političke stranke, biće takođe kud i kamo lakše.

- Pomenuli ste malopre Evropsku uniju, poredili ste nas sa Evropskom unijom, da li imate utisak da je polako ta ideja o Evropskoj uniji počela da se haba pomalo u Srbiji?

Tadić: Ma nije. Nije se počela habati ideja o Evropskoj uniji. Mi, mogu da vam kažem prosto strateški, Srbija nema alternativno rešenje. Što ne znači da Srbija ne treba da gradi svoje posebne odnose sa Rusijom i sa drugim zemljama. Gde god možemo da gradimo dobre odnose, na primer sa nesvrstanima, to je korisno. Sa Afričkom unijom, takođe, to je korisno. Sa SAD, to je više nego korisno. Ali mi nemamo drugo rešenje u političkom, strategijskom smislu do Evropske unije. Ali Evropska unija se danas suočava sa velikim problemima. Unutar svojih članica Evropska unija nije donela Lisabonski ugovor, nije ga izglasala ni u 27 država članica, i Evropska unija sada traži neko vreme da se sama konsoliduje. Problem što se konsoliduje u vreme ekonomske krize. Niko u vreme ekonomske krize nije baš previše darežljiv, tako da će se i Evropska unija skupljati u sebi. Ali mi ne smemo da odustanemo. Jer i interes Evropske unije je proširenje na zapadni Balkan. A bez Srbije, koja je ključna tačka zapadnog Balkana, strateški najvažnija zemlja, nema ni stabilnosti u ovom delu Evrope, pa ni za samu Evropsku uniju.

U onoj meri u kojoj se mi brže integrišemo u Evropsku uniju smanjivaće se pritisak regionalnih država sa političkim procesima i zahtevima koji bi mogli destabilizovati Srbiju u budućnosti. U budućnosti bi se mogla pojaviti i politička namera za instrumentalizaciju etničkih zajednica, ili nacionalnih manjina za politiku pojedinih država, koje će se takođe suočavati sa nacionalnom krizom, ili sa ekonomskom krizom. Da bi se sve to sprečilo, preventivno da bi se radilo, mi što pre treba da idemo u Evropsku uniju. Onda ćemo smanjivati i takve rizike. Moramo da budemo krajnje realni i da uzmemo u obzir sve moguće negativne konsekvence neuključivanja Srbije u Evropsku uniju. I na kraju, pitanje bezbednosti najbolje možemo da rešavamo upravo članstvom u Evropskoj uniji. Uostalom, Evropska unija gradi i svoj posebni bezbednosni sistem.
 
- A kakvu pomoć možemo na primer da očekujemo od Evropske unije u situaciji kada, malopre ste i sami to rekli, kada se govori da su neke članice Unije kao države blizu bankrotstva?

Tadić: Hajde da budemo iskreni. Mi smo primili od 5. oktobra do danas nekoliko milijardi bespovratne pomoći od Evropske unije. Taj novac je otišao u restrukturisanje naše države. Šta mislite, da bi ova država mogla da funkcioniše da toga nije bilo? Pa bio sam ministar telekomunikacija u novembru mesecu 2000. godine. Da li znate da mi nismo imali kao država dovoljno novca da obnovimo članarinu u Svetskom poštanskom savezu i u Svetskoj telekomunikacionoj agenciji.
 
- Ali ste sami rekli da sad i sama Unija funkcioniše potpuno drugačije u uslovima velike ekonomske krize?

Tadić: Ja uopšte ne pripadam onim ljudima koji dižu Evropsku uniju na pijedestal nepogrešivosti. Ona nije svelek naših problema. Države kad i uđu u Evropsku uniju, pogledajte Rumuniju i Bugarsku, pogledajte Mađarsku, moraju da rešavaju svoje ekonomske probleme i pokažu da su sposobne da budu stvarne članice Evropske unije, ne formalno članice Evropske unije. Borba protiv organizovanog kriminala, korupcije...svakoga dana morate to da dokazujete. Ne smete da odustanete od toga. Način ponašanja političara? Ne prihvata se bahatost u politici u Evropskoj uniji. Način rada Parlamenta? Parlament zato mora da bude primeren standardima rada u Evropskoj uniji. Tako da se sve evropske zemlje obavezuju na određeno normiranje ponašanja unutar svojih država, svojih institucija, jer je to neko evropsko pravilo. Nema boljeg rešenja danas za Srbiju. Srbija, dakle, ide prema Evropskoj uniji.

Ja sam apsolutno ubeđen, na osnovu svih strateških analiza, da će Evropska unija sasvim sigurno otvoriti svoja vrata i za Srbiju. Nakon jednog perioda krize, 2009. godina će biti teška u ekonomskom smislu, biće političkih izazova. Ja se nadam da će sve socijalne grupe i svi staleži u Srbiji razumeti svoju ulogu. Vlada mora da otvori dijalog sa sindikatima. Sindikati moraju da razumeju trenutnu ekonomsku situaciju. Ne možemo samo izlaziti sa zahtevima. Drugačije su okolnosti. Nisu iste kao kada je Vlada formirana. Poslodavci moraju da razumeju radnike. Poslodavci moraju da predlažu Vladi određene mere, ali i Vlada mora da pokaže inicijativu i da preuzme svoj deo odgovornosti. Ali, ne možemo da se ponašamo kao da imamo neograničene resurse na raspolaganju. Nemamo ih na žalost!

- Gospodine predsedniče, pobedili ste na poslednjim izborima, možda i zbog toga što ste upotrebljavali formu „ I Kosovo i Evropa". Opozicija Vas danas često kritikuje, i to različita opozicija, i govori da se ne može biti istovremeno i na Kosovu, i u Evropi. Mislim da gospodin Jovanović, čak, kaže da je to kršenje zakona fizike, da se ne može biti i na Kosovu, i u Evropi. Hoće li, osim onog haškog, za nas biti i nekih novih uslova?

Tadić: Ne. Ja sam ubeđen da ne, zato preventivno danas radimo. Apsolutno sam uveren u politiku „I Evropa i Kosovo", „ I Kosovo i Evropska unija". I ubeđen sam da Srbija bez principijelne odbrane svojih interesa na Kosovu mnogo sporije može postati članica Evropske unije. S druge strane, ubeđen sam da će se i u Evropskoj uniji, kroz vreme koje dolazi, menjati politika prema Kosovu i Metohiji. Ne samo da je Kosovo proglasilo nelegalno nezavisnost, nego iz dana u dan, a i ubuduće će se pokazivati da je to jedan prostor u kome nema kapaciteta za samostalnost, za nezavisnost. To je jedan politički prostor, jedna regija Srbije u kojoj je organizovani kriminal dominantna ekonomska kategorija, jedna politička regija države Srbije u kojoj su međunacionalni sukobi toliko veliki, kakvi su nezapamćeni na prostoru Evrope danas, da nema prosto komunikacije između pripadnika etničkih skupina. To je neodrživo stanje.

Zbog toga sam ubeđen da nastupa jedna nova faza u kojoj ćemo se mi vratiti, a posle ćemo se vratiti za pregovarački sto. Ne mislim ja da će sad neke zemlje povući svoju odluku o priznanju nezavisnosti Kosova, ali sam ubeđen da će se i to pitanje redefinisati kroz vreme koje dolazi. Kada budemo na pragu članstva u Evropskoj uniji, tada će biti potrebno naći jedno institucionalno rešenje. Srbija se ni tada neće odreći svog integriteta. Ukoliko nekome padne na pamet da postavi Srbiji uslov, Evropska unija zarad priznanja nezavisnosti Kosova, moj odgovor je za to već unapred NE!

- Zašto u Evropskoj uniji sve češće pominju Vojvodinu. Na primer gospodin Kacin je pre nekoliko dana ponovio, po ko zna koji put, da će neka vrsta evropskog peha za Srbiju biti pitanje vojvođanskog Statuta?

Tadić: Zato što je Evropa, između ostalog, ne samo zajednica 27 nacionalnih država i država građana, već je i zajednica regija. Regije međusobno sarađuju, i da prosto građanima približe ovu neverovatnu diskusiju o vojvođanskom statutu. Regije imaju svoje sedište i svoje predstavnike i u Briselu, ne samo države, to naši građani treba da znaju. Regije imaju svoje zastave. Imaju svoje institucije. Neki imaju vladu. Neki imaju savete, izvršne savete. Različita su rešenja. Nema unificiranog rešenja za regije.

Pošto smo mi pod jednim vrlo teškim udarom nakon nelegalno proglašene nezavisnosti Kosova, tokom svih ovih godina, pa čak i u bivšoj Jugoslaviji Ustav iz 1974. godine, koji je apsolutno neprimeren bio i za opstanak bivše Jugoslavije, pa u tom smislu ne može biti nikakav kriterijum ni za donošenje Statuta, niti Zakona o nadležnostima pokrajine Vojvodine. Mi smo pod jednim teškim vremenom, zato je ova diskusija vrlo osetljiva za državu Srbiju. Ne bih uopše pridavao neko posebno značenje ovoj diskusiji. Kada usvojimo budžet i fiskalne zakone, usvajaćemo Statut, ali nećemo dovoditi u pitanje centripetalne tačke države Srbije, nećemo dovoditi u pitanje funkcije centralnih državnih institucija.

- Moram samo kratko da vas pitam i za komentar. Pre nekoliko dana je uhapšena takozvana „Gnjilanska grupa", koja je optužena za neverovatne zločine. I ako sud pokaže da su sve te optužbe tačne, hoćemo li mi biti u stanju da kažemo i mnogim predstavnicima Evropske zajednice: „To se dogodilo, i ti su ljudi ubijani, maltretirani u vreme dok ste vi preuzeli odgovornost na Kosovu"? Konkretno mislim na taj period koji se pominje oko „Gnjilanske grupe", period u kome je gospodin Kušner bio?

Tadić: Nemojte da imate dileme da smo to već uradili, i da ćemo to uvek raditi.

- Zato što ovde ima mnogo onih koji kažu: „Bolje je da ne ljutimo one koje moramo da molimo".

Tadić: Da je tako, ne bismo sprovodili zakon i pravni poredak ove zemlje. Još jednom, ova akcija nema nikave veze sa tretmanom albanske etničke zajednice u južnim srpskim opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Naprotiv! Srbija je zemlja ne samo srpskog naroda, nego svih njenih građana i pripadnika svih etničkih zajednica, uključujući i albansku etničku zajednicu. Albanci iz južnih srpskih opština imaju svoje predstavnike, svog predstavnika u srpskom Parlamentu i svoje jasno pravo zastupanja legitimnih interesa, i to niko nikad ne sme da dovede u pitanje. Ja branim te interese. Ali, kao i Albanci, tako i Srbi, i svi ostali koji su učinili ratne zločine moraju biti podrvgnuti policijskim akcijama i istražnim radnjama. To radimo kada je u pitanju Ratko Mladić, radićemo to i kada su pripadnici nekih drugih etničkih zajednica na dnevnom redu, i kada imamo dokaze o njihovim zlodelima.

- Danas je u Beogradu bio gospodin Milorad Dodik. Održao je konferenciju za štampu. Dosta se govori o tome da bi kriza mogla iduće godine da pogodi Bosnu i Hercegovinu. U međunarodnim krugovima se često pominje moguća smena Milorada Dodika, mnogima se ne sviđa njegov stav. Ali, ako bi do toga došlo, do te vrste pritiska, kakav bi bio stav Srbije?

Tadić: Srbija nedvosmisleno jeste garant Dejtonskog sporazuma, i ja kao predsednik Srbije imam jasne, striktne nadležnosti s tim u vezi. To znači da Srbija nedvosmisleno, iskreno podržava integritet Bosne i Hercegovine, nama susedne države. S druge strane znači i da je za Srbiju prihvatljivo sve što se dogovore samo tri naroda koja žive u Bosni i Hercegovini, i koji su konstitutivni činioci Bosne i Hercegovine. To znači da Srbija brani interese Federacije Bosne i Hercegovine, ali i Republike Srpske. A to znači da branimo poziciju i položaje svih legitimno izabranih predstavnika građana iz Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, što znači čitave Bosne i Hercegovine. Tako da je i gospodin Dodik deo ovog stava. Ja podržavam gospodina Dodika, stajem iza njega u onom smislu kao garant ugovora Dejtonskog sporazuma za koji je Srbija obavezana.

- Mnogima se na zapadu ne sviđa ni kako ministar Jeremić radi svoj posao, i sve češće se govori da on tu negde „solira" i da okreće srpsku spoljnu politiku ka Moskvi. Onda sam čuo da to kažu i neki iz opozicije, a to, očito, ne vole i neki strani ambasadori ovde?

Tadić: Kada je ministar Jeremić bio moj kandidat za ministra inostranih poslova, tadašnji članovi Vlade, lideri stranaka koji su bili u Vladi su ga napadali da je previše prozapadno orijentisan. Da budem otvoren, proamerički orijentisan. Danas mu se zamera da je previše proruski orijentisan. Ministar Jeremić ne vodi ni prorusku, ni proameričku politiku, vodi srpsku politiku. Vodi politiku u korist države Srbije. To je više puta jasno dokazao.

Ne postoji nijedna odluka ministra inostranih poslova koja je doneta, ili bilo koja akcija koju on donosi sam. Ne postoji njegova politika, to je politika države Srbije, politika kontinuiteta. O svemu se konsultuje i sa mnom kao predsednikom u domenu spoljne politike, i sa premijerom Srbije, i mi smo mu, tako da kažem, nadležni za određene dimenzije politike koju on sprovodi. To su dakle mere naše državne politike. Ministar Jeremić ne vodi solističku politiku. Ne postoji njegova politika. On je sprovodilac politike, a istovremeno i učesnik u kreaciji spoljne politike Srbije.

- Gospodine predsedniče, u situaciji smo kada je većina institucija u ovoj državi na neki način u krizi, čak, evo vidimo da neke afere potresaju i dve najpopularnije institucije, Crkvu i Vojsku ovih dana. Iako ne živimo u predsedničkom sistemu, veliki broj građana direktno od Vas očekuje da bitno utičete na pravac izlaska iz krize. Da li Vas to opterećuje, koliko je to dobro? Plaši li Vas to ponekad?

Tadić: Živim pod opterećenjem evo već nekoliko decenija i s tim u vezi nemam nikakvu dilemu. Ne očekujem ništa dobro za sebe, već ispunjenje onoga što je bilo moje izborno obećanje i za šta sam obavezan od strane građana izborom za predsednika republike, i naknadnim izborima kao nosilac liste „Za evropsku Srbiju" na parlamentarnim izborima. Imam potpuno jasnu odgovornost i apsolutno ne bežim od nje.

S druge strane, znam da nisam mađioničar, ali znam da su građani mnogo realniji nego ponekad politički analitičari i učesnici u političkoj debati. I građani veoma dobro znaju da su ovo veoma teška vremena. Znam da imam poverenje građana, ali i svakoga dana imam iskušenje da to poverenje opravdam. Sve što činim, činim zbog građana Srbije i zbog države Srbije, i tako će biti sve vreme dok obavljam ovaj posao i ovu dužnost. Ne plaši me zato što se rukovodim devizom „Da je bilo bolje, ne bi meni zapalo". Prosto je tako od kad sam počeo da se bavim politikom. Nisam očekivao da će biti drugačije ni danas.

- Neki zameraju da imate i više moći nego što bi Vam to realno pripadalo?

Tadić: Hajde da i to razjasnimo jednom za svagda. Obavljam dužnost predsednika Srbije jer sam izabran od strane građana, i odatle izvire moj politički legitimitet, ne samo legalnost obavljanja ovog posla. To su hteli građani, i ja bez tog htenja ne bih mogao da budem predsednik Srbije. Da su hteli da izaberu nekog drugog, i neku drugačiju politiku, opciju, program, to bi se desilo na predsedničkim izborima.

S druge strane, još jednom sam pred njima konkurisao, dakle građanima, na parlamentarnim izborima političkim programom, uz koji su stali i predstavnici nekih drugih stranaka, i izborna lista, kojoj sam dao ne samo svoj glas, nego sam bio i nosilac liste, dobila je ubedljivo najveći broj poslanika u Parlamentu, i to je legitimna politika. Kada bih se ja sada izmakao i rekao da me to ne zanima, da hoću samo da budem predsednik Srbije, meni je to ugodnije, a vi radite šta god hoćete, vi ste odgovorni za sve ostalo, to bi bilo malo kukavički i ne bi bilo korektno. S druge strane, Vlada ima svoju odgovornost. Ne mešam se u njene nadležnosti, ustavne nadležnosti, niti se mešam u rad Vlade, i ne dozvoljavam da mi iko to spočitava, i da mi to kaže, jer to ne činim. Kao i predsednik stranke, imam pravo da kažem svoje mišljenje.

Uostalom, članovi Vlade ponekad imaju potrebu da se konsultuju sa mnom kao predsednikom republike. To ne rade samo članovi Vlade, već i članovi opozicije. I to rade svakoga dana. To rade i oni koji govore da im do toga nije, a to rade i oni koji otvoreno kažu da komuniciraju sa mnom, ali to je dogovor. Kada neko drugi bude predsednik republike, ja očekujem da će opozicija razgovarati sa predsednikom republike, i mi ćemo imati jedno političko društvo, jedan politički sistem, jednu zemlju u kojoj više pitanje politike neće biti odnos „života i smrti", nego ćemo raspravljati u jednom normalnom tonu životna pitanja i boriti se svi zajedno za život i bolje okolnosti.

Ne plašim se. Zbilja se ne plašim. Što ne znači da nisam normalno ljudsko biće koje ima svoje strahove. Uvek sam se plašio ljudi koji se ničeg ne plaše na svetu. Oni koji to kažu su pravi kandidati za psihijatrijski tretman.

- Vidite li, ukratko, sasvim jasno, prepoznajete li sile koje će oblikovati našu sudbinu u 2009. godini?

Tadić: One su pre svega u ekonomskim izvorima. Najveća snaga, mislim, možemo da posmatramo svet sa stanovišta energije. Pogledajte energiju, ili silu vode, ili energiju tektonskih ploča, ili energiju električnog pražnjenja, munja i gromova, tako da i u politici postoje određeni resursi energetski. U ekonomiji je najveći energetski resurs ovoga trenutka. On može biti pozitivan, može biti negativan. Prosto, pomeranje vode može da proizvede električnu energiju, ali može i kao cunami da razori jedno ostrvo, ili jednu zemlju. I ekonomska zbivanja mogu biti i „cunami", a mogu biti iskorišćena za razvoj i boljitak svakog čoveka. Negativna je ekonomija danas u svetu.

Države, kao što je Indija, koje su okrenute prema sebi, koje imaju milijardu i trista miliona stanovnika, biće manje pogođene negativnim ekonomskim tokovima. Srbija će biti zahvaćena. Srbija nije izolovana zemlja. Ali će i to proći. Za nas je jako važno da građani znaju da će to proći. Hoću da unesem jedan značajan optimizam u ovaj naš razgovor. To je moja poruka pred Novu godinu građanima. Ali, da bi i ovo prošlo na najbezbolniji način, da bismo platili najmanju cenu, jako je važno da danas budemo ozbiljni i odgovorni.

Danas smo svi u situaciji da se ponašamo kao neki tata u svojoj kući, otac porodice, svako u poslu koji radi. Svako mora da čuva svoj posao, da pokaže novu kreativnost, da se zalaže na poslu. Svako u glavi mora da radi svoj posao, ja kao predsednik, opozicioni prvaci svoj posao, vi kao novinari. Mediji treba da kritikuju vlast. Ja od toga uopšte ne bežim. Meni je potrebna kritika, jer iz kritike mogu da čujem neku novu ideju. Danas niko nije vlasnik politike, niko nije vlasnik Srbije, niko nije vlasnik naših sudbina, danas stvarno svi zajedno moramo da rešimo ovaj problem, ovo veliko iskušenje. Ali, doći će bolje vreme. Ono što je problem, što danas niko ne može da kaže, je kad će proći ova kriza. Ali niko ne može da se ponaša neodgovorno i da kaže da ona ne postoji. Ona, dakle, postoji!

Ja odgovorno danas u Javnom servisu Srbije, u Radio-televiziji Srbije, kažem to građanima, jer ne želim to da skrivam od njih. I kažem, još jednom, da mi ne možemo sva obećanja da izvršimo koja smo dali u izborima, zbog toga što smo postojali u jednom drugačijem vremenu u izbornoj kampanji. Ako američki predsednik jeste vodio izbornu kampanju u drugačijim SAD nego što je danas kada on postaje predsednik Sjedinjenih Američkih Država, i on je tada govorio o dva miliona radnih mesta, on danas mora da govori o tri i po miliona radnih mesta. Govorio je o jednoj stvari tokom izbora, jer je Amerika u finansijskom smislu, bezbednosnom smislu, političkom smislu bila drugačija zemlja od Amerike danas.

Ne postoji nijedna zemlja koja je praktično ista kao što je bila pre godinu dana, zato i naša obećanja ne mogu biti izvršena u periodu koji smo dali. I hajde da prestanemo o tome da govorimo. Evo, preuzimam na sebe maksimalnu odgovornost. Svu odgovornost za sve što je neizvršeno. Ali preuzimam i odgovornost i htenje da sprovedemo sve što je obećano u naredne četiri godine, možda nešto produženo, ali moramo da uzmemo u obzir da svet nije u istoj sitauciji kao što je bio pre samo šest meseci.

- Gde ćete čekati Novu godinu?

Tadić: Moja kćerka slavi svoj deseti rođendan. Svakog 31. decembra ja Novu godinu slavim sa njom.

- Pošto smo prilično pričali o krizi...

Tadić: Ni ranije nikada nisam išao na dočeke. Nisam sklon takvim vrstama zabava. Ali želim da građani ipak proslave ovu Novu godinu i da se osećaju, makar tog dana bolje, ako ja kao predsednik nisam mogao da nagovestim da će biti sjajna sledeća godina. A moglo je da bude da nismo zadešeni ovom krizom.

- Upravo sam to želeo da Vas pitam za sam kraj. Pošto smo mnogo pričali o krizi, možete li da građanima poželite srećnu Novu godinu, a da pri tome osećate da je to iskreno s obzirom da znamo šta nas sve čeka?

Tadić: Naravno. I upravo zato sam u čitavom tonu tako i govorio. Ništa ne krijem od građana, i to građani znaju, i zbog toga su glasali za ovaj program, na neki način dali mi podršku. Onog trenutka kada budu osetili da nešto ne govorim što mislim, sasvim sigurno da tu podršku neću imati. Teška su vremena, veoma teška situacija, potrebna je svaka energija, svi su dobrodošli. Svi koji imaju predlog. Dobro došle su ideje opozicionih prvaka. Ne treba nam zluradost i mrzovolja, danas nam ne treba laganje građana, obmanjivanje građana, danas nam treba nova ideja.

Ovo je vreme kao u prirodnoj nepogodi, kada se ljudi zbiju. Kada je vetar prejak i hladan, onda se ljudi skupe jedni uz druge, pa se greju među sobom. Ovo je trenutak kada su nam samo potrebne mnoge ideje, i potrebno je nam da prođemo kroz ovo stanje zajedno. Ja sam tu da preuzmem svoj deo odgovornosti. Apsolutno ne bežim od svoje odgovornosti, i donosiću i vrlo teške odluke. Mene jedna teška odluka čeka sutra, i ja ću je doneti. Građani će biti obavešteni o njoj.

Čekaju me mnoge teške odluke u narednim danima, i ja ću ih donositi. Vladu čekaju teške odluke. Ona ima svoju odgovornost. Ministri moraju da rade svoj posao, i ne smeju da se žale da im neko uzima autoritet. Niko vam u politici ne poklanja autoritet, morate se izboriti za njega, pre svega svojim znanjem i svojim delima, a ne argumentom sile. Svako mora da se izbori i sa sebe koliko god može, i mi ćemo proći ovu oluju, ovaj težak period zajedno, i ubeđen sam da Srbiju nakon toga čekaju bolji dani. Ostvarićemo mi na kraju i članstvo u Evropskoj uniji, ali pre toga moramo da izgradimo jedno društvo koje liči na evropsko društvo.

- Gospodine predsedniče, hvala Vam što ste bili gost Radio-televizije Srbije.

Tadić: Hvala Vama. I srećna Nova godina!